Briga o mentalnom zdravlju: Zašto je važno prepoznati simptome i potražiti pomoć

Briga o mentalnom zdravlju i dalje je obavijena tišinom i predrasudama, iako depresija pogađa stotine hiljada ljudi u Srbiji. Žene se mnogo češće suočavaju sa depresijom i anksioznošću nego muškarci, ali su spremnije da potraže pomoć i tako otvaraju prostor za promenu.

Slušajte i grlite mame: UNA je proveravala kako se boriti sa postporođajnom depresijom

Savremeni ritam života, višestruke uloge i nedostatak vremena za sebe doveli su do toga da stres postane "normalizovan". Međutim, hronični stres nije bezopasan, on je jedan od ključnih faktora rizika za razvoj anksioznosti i depresije.

Upravo njima je posvećen prvi anti-stres priručnik psihoterapeutkinje Ivane Lukovnjak, nastao u okviru projekta "SAMOpodrška mentalnom zdravlju žena".

Priručnik je zamišljen kao mali saveznik u svakodnevnim izazovima, od anksioznosti i osećaja preopterećenosti do potrebe da se zastane i pronađe vreme za sebe. Tribina na kojoj je priručnik predstavljen otvorila je prostor za razgovor o tome koliko su mentalni izazovi žena oblikovani hormonalnim promenama, trudnoćom, ali i pritiskom porodičnih i društvenih očekivanja.

Tihi problem koji pogađa sve više ljudi u Srbiji: Evo simptoma koje ne smete ignorisati

"Antistres priručnik za žene osmišljen je kao praktičan i podržavajući alat koji pomaže ženama da prepoznaju sopstvene obrasce stresa, nauče tehnike emocionalne higijene i uvedu male, ali značajne promene u svakodnevni život. Na taj način ne samo da se smanjuje intenzitet stresa, već se sprečava i njegovo produbljivanje, koje često vodi ka depresiji. Priručnik kombinuje edukativne savete, jednostavne vežbe i introspektivna pitanja koja pomažu u dubljem povezivanju sa sobom. Posebno smo fokusirani na signale koje šalju um i telo, jer depresija često počinje tihim znacima iscrpljenosti, bezvoljnosti i unutrašnjeg pritiska. Cilj priručnika je da pokaže ženama da stres nije neprijatelj, već signal da zastanemo, oslušnemo sebe i unesemo promene u život. Kada naučimo da upravljamo stresom, otvaramo prostor za unutrašnju snagu i autentičnost", ističe Ivana Lukovnjak, sihoterapeutkinja i autorka "Malog anti-stres priručnika".

U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije, ali ono što zabrinjava jeste da veliki deo obolelih i dalje ne traži pomoć. Alarmantna je i činjenica da 10 do 15 odsto pacijenata sa depresijom izvrši suicid, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem.

Depresija češća kod žena: Doktor otkriva kod koga se sve javlja

"Depresivno raspoloženje kao emociju smo svi doživeli više puta tokom života. Međutim, depresija kao psihijatrijski poremećaj je nešto sasvim drugo, ozbiljno stanje koje karakteriše osećanje bezrazložne tuge, gubitak interesovanja, pad energije, gubitak inicijative, umor, loš san, apetit, loša koncentracija. Može da se javi kod svakoga, bez obzira na pol, starost, obrazovanje ili materijalni status, ali je češća kod osoba određene starosti, žena, a zatim i kod osoba koje su doživele značajne gubitke, imaju neku od bolesti zavisnosti ili su izložene dugotrajnim stresnim događajima. Žene obolevaju češće od muškaraca, a zabrinjava porast depresije kod dece i adolescenata. Depresija je izlečiva bolest, a u terapiji se najčešće  koristi kombinacija lekova i psihoterapije, ili jedna od ove dve metode, u zavisnosti od težine simptoma, drugih zdravstvenih problema, životnih okolnosti i želja samog pacijenta. Antidepresivi su lekovi izbora  i kod najvećeg broja pacijenata su efikasni. Poseban problem predstavjaju najteži pacijenti oni koji su tzv. teraporezistentni odnosno  koji nisu odgovorili na primenu dva ili više različitih antidepresiva adekvatno primenjenih, međutim danas i kod nas postoji nova terapija koja je delotvorna kod ovih pacijenata. S obzirom na značaj mentalnog zdravlja za pojedince, porodicu i celo društvo, verujemo da će naša država omogućiti da ova terapija postane široko dostupna i našim pacijentima sa depresijom rezistentnom na postojeće lekove", objašnjava prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Udruženje za podršku ljudima sa neurozom "Herc" povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja organizuje niz aktivnosti tokom celog oktobra. Cilj je da se ukaže da briga o mentalnom zdravlju ne sme da se svede na jedan dan u godini, već da mora biti jednako važna kao i briga o fizičkom zdravlju. U fokusu ovogodišnjih događaja su stres i depresija, uz poseban akcenat na mentalno zdravlje žena.

SZO upozorava: Brojne bolesti nastaju kao posledica usamljenosti

"Verujemo da o mentalnom zdravlju treba stalno govoriti, a ne samo povodom jednog dana u godini. Tokom oktobra pripremili smo različite aktivnosti, od tribina i radionica, preko učešća na Beogradskom festivalu mentalnog zdravlja, do izložbi korisničkih radova i oslikavanja murala. Posebno ohrabrujemo sve koji se bore sa problemima da nam se obrate i potraže podršku. Važno je da znaju da nisu sami, jer kada se povežemo sa ljudima koji prolaze kroz slične izazove, lakše je da pronađemo snagu i nadu", ističe Larisa Despotović, predsednica udruženja "Herc".

Usamljenost utiče na smrtnost jednako koliko i 15 cigareta dnevno: Stručnjaci upozoravaju