Brza hrana je ukusna, ali ima svoju cenu: UNA pita - koliko često smemo da jedemo "džank fud"?
Stručnjaci za UNU upozoravaju na posledice koje mnogi zanemaruju
Autor: Mia Đaković
20.07.2026. 20:54
Podeli:
Kada govorimo o kupovini, na beogradskim ulicama najviše ima prodavnica brze hrane. I upravo se sutra, 21. jula, u svetu obeležava Nacionalni dan brze hrane - dan kada je dozvoljeno sebi dati oduška i uživati bez griže savesti u takozvanom "džank fudu".
To je prilika da se zapitamo koliko je brza hrana zapravo postala deo naše svakodnevice, zašto ne možemo da joj odolimo i kakve posledice ona ostavlja na organizam.
Od rafova sa smrznutim proizvodima do lanaca brze hrane, tržište je preplavilo mnoštvo izbora za potrošače. Pice, hamburgeri i gazirana pića, ispunili su police supermarketa, i to unapred upakovani i spremni za upotrebu.
Upravo zbog toga, građani sve češće uživaju u brzoj hrani. Ipak, stručnjaci upozoravaju da takva ishrana ne sadrži dovoljno vitamina, minerala i vlakana, koji su ključni za pravilno funkcionisanje organizma.
Personalni trener Marko Marković objašnjava da je džank hrana nutritivno siromašna i da se uglavnom sastoji od prerađenih namirnica.
"Džank hrana je brz oblik hrane, dakle nešto što se instant sprema i definiše je nutritivno siromaštvo, to su nutritivno siromašne namirnice. Karakterišu je nutritivno siromašne namirnice, ali veoma intenzivan ukus, najčešće zbog velike količine natrijuma i trans-masti koje se nalaze u duboko prženoj hrani", objašnjava Marković za UNU.
Međutim, iako mnogi znaju ovu definiciju i godinama slušaju upozorenja o štetnim posledicama brze hrane na organizam, mišljenja o njoj i dalje su podeljena.
Dok jedni kažu da brzu hranu izbegavaju i biraju kuvane obroke, drugi priznaju da je jedu gotovo svakodnevno, najčešće zbog nedostatka vremena.
Nutricionista i dijetetičar Tatjana Pejović upozorava da je upravo gojaznost jedna od prvih posledica učestale konzumacije brze hrane.
"Brza hrana predstavlja energetsku bombu u maloj količini, a stalno smo gladni. Ne sadrži dovoljno vlakana koji mogu da nam obezbede duži osećaj sitosti. Samim tim unosimo više nego što nam je potrebno i na prvom mestu je to gojaznost, a gojaznost je povezana sa nizom drugih bolesti", objašnjava Pejović za UNU.
Iako suština brze hrane leži u brzini pripreme i dostupnosti, sagovornici UNE ipak savetuju - da se pre odlučimo za zdravu hranu i namirnice.
Prerađena hrana, kako zaključuju, pruža samo kratkotrajan osećaj zadovoljstva. Zato je i uspostavljen sutrašnji Nacionalni dan brze hrane - da se opustite na jedan dan i uzdržavate sledeća 364.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
