Crna statistika: Više od 4.000 žena u Srbiji svake godine oboli od bolesti bez simptoma

Više od 4.000 žena u Srbiji godišnje oboli od ginekoloških karcinoma, iako je medicina značajno unapredila lečenje, mogućnosti za primenu inovativnih terapija nisu jednake za sve pacijentkinje, poručeno je povodom Svetskog dana ginekoloških karcinoma.

Ginekološki maligniteti, među kojima su karcinom jajnika, grlića i tela materice, kod dela pacijentkinja dugo mogu da protiču bez jasnih simptoma, zbog čega se bolest neretko otkriva tek u uznapredovaloj fazi.

Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije prof. dr Aleksandar Stefanović ukazao je da više od 70 odsto pacijentkinja sa karcinomom jajnika u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu.

Kad letnje opuštanje krene po zlu: Lekar upozorava na polno prenosive bolesti koje vrebaju u septembru

"Uzrok nastanka raka jajnika i dalje je nedovoljno poznat, što ograničava mogućnosti prevencije. Zato je od ključne važnosti da žene redovno odlaze na ginekološke preglede, kako bi se bolest otkrila u ranijoj fazi", rekao je Stefanović.

Hirurgija osnova lečenja

On je naveo da je hirurgija osnova lečenja raka jajnika, posebno kod uznapredovalih formi bolesti, ali da su razvoj genetskog testiranja i ciljanih terapija značajno promenili pristup lečenju određenih grupa pacijentkinja.

Prema njegovim rečima, posebno je značajno što je omogućena dostupnost terapije PARP inhibitorima i za pacijentkinje sa HRD pozitivnim tumorima, a ne samo za one sa BRCA mutacijama.

Skidanje kondiloma: Mnogi se plaše tretmana, a evo kakva je stvarnost i da li boli

"Na taj način veći broj žena dobija mogućnost odgovarajućeg ciljanog lečenja, odnosno približno 50 odsto novodijagnostikovanih pacijentkinja sa karcinomom jajnika dobija šansu za ovu vrstu terapije, što predstavlja značajan korak ka ravnopravnijem pristupu savremenom lečenju", istakao je Stefanović.

Za razliku od karcinoma jajnika, dostupnost inovativnih terapija za karcinom endometrijuma i grlića materice u Srbiji je drugačija.

Prof. dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine naveo je da savremena medicina kod uznapredovalog karcinoma endometrijuma nudi nove mogućnosti lečenja, uključujući imunoterapiju i kombinacije imunoterapije i ciljane terapije, ali da je njihova primena u Srbiji ograničena zbog nedostatka sistemskog rešenja za dostupnost.

On je ukazao da je kod karcinoma grlića materice država prepoznala značaj prevencije kroz HPV vakcinaciju, ali da obuhvat vakcinacijom i dalje nije dovoljno dobar.

"Prevencija i rano otkrivanje i dalje imaju važnu ulogu, posebno kada je reč o raku grlića materice. HPV vakcinacija i skrining ostaju najvažnije mere za smanjenje rizika i ranije otkrivanje bolesti“, rekao je Mandić.

On je dodao da je za žene kod kojih je bolest već dijagnostikovana neophodno obezbediti savremene mogućnosti lečenja, uključujući imunoterapiju kada je indikovana.

Batut objavio nove podatke: Od početka godine 335 osoba uzrasta 27-45 godina primilo HPV vakcinu

Savremene terapije dostupne u Srbiji

Ispred Udruženja za borbu protiv raka jajnika i materice "Progovori" Gorica Đokić ocenila je da uvođenje ciljane terapije o trošku države za žene sa HRD pozitivnim rakom jajnika predstavlja važan korak i pokazuje da savremene terapije mogu postati dostupne pacijentkinjama u Srbiji.

Ona je naglasila značaj HRD testiranja u izboru odgovarajućeg lečenja i poručila da bi isti princip trebalo primeniti i kod drugih ginekoloških maligniteta.

"Jednak pristup ne znači istu terapiju za sve, već mogućnost da svaka žena dobije lečenje koje odgovara karakteristikama njene bolesti", rekla je Đokić.

Ona je ukazala i na značaj podrške pacijentkinjama tokom celog procesa lečenja, od informisanja i dijagnostike do izbora i sprovođenja terapije.

HPV kod svake osme žene u Srbiji: Skrining i vakcinacija ključ za smanjenje raka grlića materice

Bolest bez simptoma

Jedna od pacijentkinja, 59-godišnja Ljiljana Ilić iz Lazarevca, podelila je svoje iskustvo sa lečenjem karcinoma jajnika. Ona je navela da joj je bolest otkrivena u julu 2024. godine tokom redovnog ginekološkog pregleda, nakon čega su usledile operacija, hemoterapija i biološka terapija.

Ilić je rekla da pre postavljanja dijagnoze nije imala simptome koji bi je odmah zabrinuli, već je osećala nadimanje, zatvor i umor, koje je pripisivala poslu i svakodnevnim obavezama.

"Zato danas želim da poručim ženama da slušaju svoje telo i da ne odustaju od redovnih pregleda, čak i kada se osećaju dobro. Ne znam šta me čeka dalje, ali znam da želim da živim. Bolest jeste deo mog života, ali nije moj ceo život", poručila je Ilić.

Povodom Svetskog dana ginekoloških karcinoma, stručnjaci su ukazali da prevencija, redovni pregledi i rano otkrivanje ostaju od ključnog značaja, ali i da je za žene kod kojih se bolest razvije važno obezbediti pristup savremenim terapijama u skladu sa karakteristikama njihovog tumora.

Vakcine spasile 150 miliona života: U Srbiji uskoro obavezna još jedna?