Epidemiolozi upozoravaju: Zbog sve manje vakcinisane dece preti nam epidemija malih boginja

Dok broj dece raste, vakcinacija dece MMR vakcinom drastično je opala. Zaštitu protiv malih boginja, zauški i rubeola primilo je manje od 75 odsto mališana.

Epidemiolozi upozoravaju da je upaljena crvena lampica, jer je sada obuhvat vakcinacije manji, nego 2017-te godine kada je bila poslednja epidemija morbila, usled čega je umrlo 15-oro dece.

Lekari objašnjavaju da je vakcinisane dece manje, jer se smanjio broj poseta lekaru tokom pandemije korone. Osim toga, pojedini roditelji su i u strahu zbog rasprostranjenih teorija zavere da MMR vakcina može da izazove autizam.

Roditelji su u dilemi – šta činiti?

"Vidim, u svakodnevnoj praksi, dođu sami, uplašeni i pitaju: 'Došlo je vreme za vakcinu, šta ćemo sad?' Zaista, to ispada jedna od najvećih dilema dečijeg doba – roditelji umesto da pamte kad je dete progovorilo ili prohodalo, oni se plaše i ne znaju kad da daju tu vakcinu MMR. I ne samo nju, već i mnoge druge, ali MMR pogotovu", kaže za UNU pedijatar doktor Saša Milićević.

Obuhvat vakcinacijom je 2013. godine bio najveći. Međutim, zbog manje zainteresovanosti za cepivo, prema podacima Batuta, u narednih godinu do dve, može da se razbukti nova epidemija malih boginja, navode epidemiolozi.

Najgora situacija je u Novom Sadu, gde prvu dozu MMR vakcine nije primilo ni 25 odsto dece. Stručnjaci upozoravaju da su male boginje jedan od najzaraznijih virusa u svetu i da jedno zaraženo dete može da prenese bolest na 118 drugih.

"Imamo iskustvo iz poslednje epidemije malih boginja, iz 2017. – 2018. godine, kada je umrlo petnaestoro dece. Ne zna se koliko njih je tada imalo upalu mozga, moždanica i koliko njih je ostalo sa trajnim psihičkim i fizičkim oštećenjima. Niko nije postavio pitanje odgovornosti: ko je kriv i ko je natereao decu, tj. njihove roditelje da ne prime tu vakcinu", ističe epidemiolog doktor Zoran Radovanović.

Lekari pojašnjavaju i da je važno da se deca vakcinišu u uzrastu od 12 do 14 meseci, jer se tada gube antitela sa majke koja čuvaju novorođenče. Zato decu treba imunizovati jer ako dobiju male boginje, klinička slika lako može da se zakomplikuje.

"Nažalost, postoje komplikacije koje mogu da se dese. U smislu: upale pluća, upale uha i jedna od najtežih komplikacija je upala moždanih ovojnica. Pogotovo su ugroženi oni pacijenti, mali ili veliki, koji imaju neka hronična obolenja, koji imaju neki malignitet ili teška obolenja, kojima je imunitet na jako, jako niskom nivou", objašnjava doktor Milićević.

A da bi bolest bila iskorenjena, neophodan je opseg imunizacije od makar 95 odsto, što je drastično više od sadašnjih 74 odsto. Stručnjaci smatraju da je za bolje rezultate potrebno da se objasni roditeljima korist od vakcine.

"Tu mora da se izmeni odnos države. Vakcinacija je državni projekat! Jasno je kolika je korist od vakcinacije, a kolika je šteta, ako se u tom naporu poklekne", naglašava Radovanović.

Na jednoj strani je zdravlje, na drugoj teorije zavere. Postoji bojazan da će se redovi u domovima zdravlja značajno produžiti ukoliko u borbi pobedi ova, druga strana.