Kada treba doručkovati? Stručnjaci otkrivaju idealno vreme za prvi obrok u danu

Doručak ubrzo nakon buđenja može pomoći u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i obezbediti dovoljno energije za ostatak dana.

Preporučuje se da se prvi obrok pojede u roku od jednog do dva sata nakon ustajanja, i to otprilike u isto vreme svakog dana kako se ne bi remetio unutrašnji telesni sat. Pri tome je važno obratiti pažnju i na sastav obroka, koji bi trebalo da bude uravnotežen, prenosi Index.

Kardiolog otkrio idealnu količinu maslinovog ulja za doručak: Preko ove granice štetite organizmu

Povremeno korišćenje narkotika povećava rizik od moždanog udara 100 odsto

Brojna istraživanja sugerišu da raniji doručak može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi. Jedan od razloga je to što je telo ujutru osetljivije na insulin, hormon koji reguliše šećer u krvi, pa ga tada efikasnije kontroliše nego kasnije tokom dana.

Nakon noćnog posta zalihe energije su smanjene, a doručak telu obezbeđuje energiju i hranljive materije potrebne za početak dana. To pomaže mozgu i mišićima da bolje funkcionišu i doprinosi osećaju budnosti i boljoj koncentraciji.

Naš organizam ima i unutrašnji biološki sat koji pomaže organima poput pankreasa, jetre i mišića da održavaju zdrav nivo šećera u krvi. Na taj sat utiču svetlost, san i vreme obroka pa neredovna ishrana može poremetiti njegov rad. Doručak u isto vreme svakog jutra pomaže da se taj ritam održi.

Naučnici tvrde: Jedna dnevna navika može da ublaži umor kao dodatni sat sna

Studija koja je obuhvatila više od 7.000 ljudi pokazala je da je kasniji doručak povezan sa višim nivoom šećera u krvi i većom insulinskom rezistencijom. Ipak, neka istraživanja sugerišu da odlaganje doručka kod nekih ljudi može pomoći u kontroli šećera u krvi, što zavisi od individualnih razlika, navika spavanja, hormona, gena i eventualnih hroničnih bolesti.

Iako doručak doprinosi zdravlju, povremeno preskakanje neće odmah naškoditi organizmu. Ljudi ga ponekad preskoče jer nisu gladni ili zbog užurbanog načina života. Međutim, redovno izbegavanje doručka može imati negativne posledice po zdravlje. Istraživanja ovu naviku povezuju sa prekomernom telesnom težinom, gojaznošću i povećanim rizikom od srčanih i metaboličkih bolesti, piše Health.com.

Jedna studija iz 2021. godine pokazala je da je doručkovanje više od tri puta nedeljno povezano sa manjim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, bolesti srca i moždanog udara.

Uravnotežen doručak ključan je za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi i obezbeđivanje energije za jutarnje sate. Osnovu obroka trebalo bi da čine složeni ugljeni hidrati bogati vlaknima, poput hleba od celog zrna, ovsenih pahuljica, smeđeg pirinča ili kinoe.

Zaboravite prazne kalorije: Ovako doručkuju nutricionisti

Važno je dodati i proteine koji doprinose osećaju sitosti i pomažu u kontroli šećera u krvi. Dobri izvori su jaja, grčki jogurt, sir, proizvodi od soje, orašasti plodovi i semenke.

Količinu vlakana možete dodatno povećati povrćem i voćem sa nižim sadržajem šećera, poput bobičastog voća. Obrok je dobro zaokružiti i zdravim mastima koje takođe doprinose sitosti, a nalaze se u maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima i semenkama.

Stiglo je lepo vreme, a mi se osećamo umorno: Nauka ima odgovor

Stručnjaci upozoravaju: Lekovi za mršavljenje mogu uništiti kosti - to nije sve