Klima može biti opasna za starije: Evo na šta posebno treba obratiti pažnju

Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima-uređaji od luksuza su postali neophodnost.

Za starije osobe oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu. 

Srčani udar kod žena često ostane neprepoznat: Stručnjaci otkrili zbog čega

Razbolite se čim odete na odmor? Evo zašto telo popusti baš kada konačno počnete da se opuštate

Ipak, iako rashlađen vazduh donosi trenutno olakšanje, nepravilna upotreba može predstavljati zdravstveni rizik. Ključ je u pravilnom korišćenju i poštovanju osnovnih pravila.

Zašto su starije osobe osetljivije na vrućinu?

Sa godinama organizam sve teže reguliše telesnu temperaturu. Znojne žlezde postaju manje aktivne, a krvni sudovi sporije reaguju na promene temperature, pa telo teže oslobađa višak toplote.

Zbog toga uslovi koji kod mlađih izazivaju tek manju nelagodnost kod osoba starijih od 60 godina mogu dovesti do toplotne iscrpljenosti ili čak toplotnog udara.

Rizik dodatno povećavaju hronične bolesti, poput srčanih i plućnih oboljenja i dijabetesa. Brojni lekovi, uključujući diuretike, beta-blokatore i antidepresive, takođe mogu narušiti prirodne mehanizme regulacije telesne temperature, ravnoteže tečnosti i rada srca.

Nije više magična brojka 120/80, svako ima svoju granicu: Ovo je tabela normalnog krvnog pritiska

Prednosti i rizici klima-uređaja

Pravilno korišćenje klima uređaja ima brojne prednosti za starije osobe. Održavanje prijatne temperature smanjuje opterećenje srca, jer organizam ne mora dodatno da se hladi. To je posebno važno za osobe sa kardiovaskularnim bolestima, kod kojih velike vrućine mogu povećati rizik od poremećaja srčanog ritma.

Savremeni klima-uređaji regulišu i vlažnost vazduha, što olakšava disanje osobama koje imaju astmu ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP). Njihovi filteri uklanjaju prašinu, polen, spore buđi i druge alergene, čineći vazduh u zatvorenom prostoru čistijim.

Prijatna temperatura može doprineti i kvalitetnijem snu, kao i boljem raspoloženju, jer smanjuje razdražljivost i stres izazvane vrućinom.

Međutim, postoje i rizici koje ne treba zanemariti.

Najveću opasnost predstavlja temperaturni šok, odnosno nagli prelazak iz veoma toplog spoljnog prostora u znatno rashlađenu prostoriju. Razlika veća od osam stepeni može izazvati naglo sužavanje krvnih sudova, skok krvnog pritiska i dodatno opteretiti srce, povećavajući rizik od srčanog ili moždanog udara.

Suvi vazduh iz klima uređaja isušuje sluzokožu nosa i disajnih puteva, čime slabi njihovu zaštitnu funkciju i povećava podložnost virusima i bakterijama.

Starije osobe često imaju oslabljen osećaj žeđi, pa u rashlađenom prostoru mogu neprimetno da dehidriraju.

Direktno izlaganje hladnom vazduhu može izazvati ukočen vrat, bolove u leđima i grčeve u mišićima.

Sačuvajte se letnjih infekcija: Očas posla možete zaraditi gljivice, urinarnu bakteriju ili prehladu

Koja je idealna temperatura?

Stručnjaci preporučuju da temperatura u prostoriji bude između 24 i 27 stepeni Celzijusa.

Još važnije je da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od sedam do osam stepeni. Na primer, ako je napolju 34 stepena, klima bi trebalo da bude podešena na oko 26 stepeni.

Važno je održavati stabilnu temperaturu, a ne naglo rashlađivati prostor.

Prostorija ne bi trebalo da bude hladnija od 18 stepeni, jer duži boravak u takvim uslovima povećava rizik od pothlađivanja.

Pre izlaska iz klimatizovanog prostora preporučuje se da se klima isključi 10 do 15 minuta ranije kako bi se organizam postepeno prilagodio višoj spoljašnjoj temperaturi.

Zašto ste naduti posle jutarnje kafe ili čaja? Uzrok bi mogao da bude jedan dodatak

Oprez tokom spavanja i održavanje uređaja

Najbezbednije je rashladiti spavaću sobu pre odlaska na spavanje, a zatim isključiti klima uređaj.

Ako zbog velikih vrućina klima mora da radi tokom noći, važno je da hladan vazduh ne duva direktno u osobu koja spava. Dobro rešenje je da uređaj radi u susednoj prostoriji uz otvorena vrata spavaće sobe.

Redovno održavanje klima-uređaja takođe je veoma važno. Prljavi filteri mogu postati leglo bakterija, gljivica i prašine, koje se zatim raspršuju po prostoriji i mogu izazvati glavobolju, umor i probleme sa disanjem.

U najtežim slučajevima u sistemu može da se razvije bakterija Legionella pneumophila, zbog čega su godišnji servis i redovno čišćenje filtera neophodni za bezbedno korišćenje klima-uređaja.

Ove grupe ljudi nikada ne smeju preskočiti doručak: Za prvi obrok pažljivo birajte namirnice

Zabrinjavajući podaci: Nivo testosterona kod muškaraca prepolovljen u poslednjih 50 godina