Koliko koraka dnevno treba da napravite da biste živeli duže? Novo istraživanje dalo zanimljiv odgovor

Hodanje je jednostavan i svima dostupan oblik fizičke aktivnosti, a novo istraživanje pokazuje da bi duže i brže hodanje moglo biti povezano sa dužim životnim vekom.

Kako piše Harvard Health Publishing, veći broj dnevnih koraka, ali i brži tempo hodanja, mogu biti povezani sa manjim rizikom od prerane smrti.

Najbolji napitak protiv nadutosti pre spavanja, prema nutricionistima

Studija ukazala na promene u ishrani koje bi mogle da pomognu kod depresije

Kako je sprovedeno istraživanje

Studija je zasnovana na podacima 64.743 odrasle osobe iz Ujedinjenog Kraljevstva, prosečne starosti 62 godine. Svi učesnici su tokom jedne nedelje nosili uređaje za praćenje aktivnosti na zglobu, koji su beležili broj njihovih dnevnih koraka i tempo hodanja.

Tokom perioda praćenja od oko osam godina zabeleženo je 1.697 smrtnih slučajeva, od kojih je 502 bilo povezano sa kardiovaskularnim bolestima.

Kako bi odredili tempo hodanja, istraživači su izračunali prosečan broj koraka u minuti tokom 30 najaktivnijih minuta svakog dana. Tih 30 minuta nije moralo da bude uzastopno.

Učesnici su, prema broju dnevnih koraka, podeljeni u četiri grupe: manje od 5.000, od 5.000 do 7.500, od 7.500 do 10.000 i više od 10.000 koraka dnevno.

Velika studija otkrila kako hronični stres može da ostavi trag na srcu

Brzina hodanja takođe igra ulogu

Istraživači su zatim uporedili rezultate sa grupom koja je dnevno prelazila manje od 5.000 koraka, uz tempo od 45 koraka u minuti.

Pokazalo se da su osobe koje su takođe pravile manje od 5.000 koraka dnevno, ali su hodale bržim tempom, imale znatno manji rizik od smrti, kako od kardiovaskularnih bolesti, tako i od drugih uzroka.

Njihov rizik bio je sličan riziku kod ljudi koji su dnevno pravili između 5.000 i 7.500 koraka, ali su hodali sporijim tempom.

Koliko koraka je dovoljno?

Najniža stopa smrtnosti zabeležena je kod učesnika koji su dnevno pravili između 7.500 i 10.000 koraka.

Autori studije navode da bi održavanje brzog tempa od 90 do 100 koraka u minuti tokom 30 minuta dnevno moglo da bude dobar cilj za dugovečnost.

Istovremeno, istraživači ističu da i ljudi koji imaju prepreke poput nedostatka vremena ili fizičkih ograničenja mogu imati koristi od fleksibilne kombinacije broja koraka i brzine hodanja.

Istraživanje je objavljeno 8. septembra 2026. godine u onlajn izdanju časopisa British Journal of Sports Medicine.

Šta stvari koje godinama čuvamo "za svaki slučaj" govore o našim skrivenim strahovima?

Pečena bundeva čuva zdravlje na više načina: Jak saveznik zdravlja i u hladnim danima