Mladi ljudi sve brže stare: Da li to povećava rizik od raka?

Rak debelog creva ili rak koštane srži – lekari sve češće otkrivaju pojedine vrste malignih bolesti i kod mladih ljudi. Novo istraživanje nudi moguće objašnjenje.

Suzana je imala 28 godina kada joj je dijagnostikovan rak debelog creva. Andre je oboleo od raka pluća sa 34 godine. Oboje na društvenim mrežama govore o svojoj borbi s bolešću, prenosi Dojče vele.

Suzana i Andre više nisu usamljeni slučajevi. Nemački centar za istraživanje raka (DKFZ) beleži značajan porast učestalosti raka debelog creva među osobama starosti od 20 do 39 godina u Nemačkoj.

Koja kafa ubrzava, a koja usporava biološko starenje? Nova studija ima odgovor

Sličan trend istraživači primećuju i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su stope oboljevanja još veće nego u Nemačkoj. I druge vrste raka sve češće se dijagnostikuju kod mlađih osoba, među njima rak koštane srži i rak tela materice.

Pritom se rak tradicionalno smatra bolešću starijeg životnog doba. Prema podacima organizacije Nemačka pomoć obolelima od raka, prosečna starost u trenutku dijagnoze kod muškaraca i žena iznosi 69 godina.

Ćelije raka nastaju kada dođe do promena u određenim delovima genetskog materijala, a organizam više nije u stanju da te promene popravi. Sa starenjem organizma prirodni mehanizmi popravke postaju sve manje efikasni.

Tragedija uznemirila Srbiju: Kako da zaštitite dete od utapanja?

Jaz između hronološke i biološke starosti raste

Nova studija istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u SAD pronašla je povezanost koja bi mogla da objasni zašto sve više ljudi oboljeva od određenih vrsta raka pre pedesete godine: kod mlađih generacija uočava se sve veći jaz između hronološke i biološke starosti.

Hronološka starost označava broj godina koje su prošle od rođenja. Biološka starost, s druge strane, pokazuje koliko su procesi starenja u organizmu već uznapredovali.

Različiti organi i tkiva mogu da stare različitom brzinom. Drugim rečima, jetra, mozak i srce iste osobe mogu da imaju različitu biološku starost, koja može značajno da se razlikuje od njenog stvarnog broja godina.

I najmanja kritika vas pogađa više nego što bi trebalo? Psiholozi objašnjavaju zašto

Prema rečima Rona Jahimovica, tom studijom je prvi put uspostavljena veza između rastućeg jaza između hronološke i biološke starosti kod mlađih ljudi i ranog pojavljivanja raka.

Jahimovic je viši lekar i hematolog-onkolog na Univerzitetskoj bolnici u Kelnu, kao i rukovodilac istraživačke grupe pri Institutu Maks Plank za biologiju starenja.

"Ne sme se zaboraviti da je reč o korelacionoj studiji“, upozorava Jahimovic.

To znači da istraživanje ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, već pruža indikacije koje su, prema njegovim rečima, veoma uverljive.

"Već duže vreme znamo da postoji povezanost između biološkog starenja i povećane sklonosti razvoju raka“, kaže on.

Kako se određuje biološka starost?

Biološku starost nije moguće jednostavno izmeriti jednim testom. Potrebno je analizirati više različitih parametara.

Koriste se epigenetski testovi kojima se mere hemijske promene na DNK, zatim analize određenih vrednosti u krvi i određivanje dužine telomera, zaštitnih završetaka na krajevima hromozoma.

Pored toga, primenjuju se fiziološki testovi kojima se procenjuje funkcionisanje organa i organizma u celini, kao i testovi koji ispituju kognitivne sposobnosti.

Autori nove studije kombinovali su više takvih metoda. Analizirali su podatke više od 150.000 ljudi iz britanske biomedicinske baze podataka UK Biobank.

Mozak stari sporije uz ovih šest navika: Usvojite ih što pre

Kod osoba rođenih između 1965. i 1974. godine utvrđen je znatno veći jaz između hronološke i biološke starosti nego kod ljudi rođenih između 1950. i 1954. godine.

Što su ispitanici bili mlađi, taj jaz je bio izraženiji.

Dodatno istraživanje sprovedeno među više od 10.000 ljudi u SAD pokazalo je još veće razlike kod osoba rođenih između 1990. i 1999. godine u poređenju s generacijom rođenom između 1965. i 1969. godine.

"U Australiji, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama ljudi rođeni devedesetih godina imaju najmanje četiri puta veći rizik od ranog razvoja raka debelog creva nego ljudi rođeni šezdesetih godina“, navode autori studije.

Alarmantno otkriće: Mlađe generacije stare brže - rak preti sve ranije

Možemo li uticati na svoju biološku starost?

Ranije se smatralo da način života određuje između 75 i 90 odsto biološke starosti. Prema Jahimovicu, to nije sasvim tačno.

"Na približno 50 odsto možemo da utičemo, dok je drugih 50 odsto genetski određeno“, kaže on.

Proces starenja mogu da uspore klasične promene životnih navika: redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, kvalitetan san i odustajanje od droga i prekomerne konzumacije alkohola.

Jahimovic dodaje da ni društvene kontakte ne treba potcenjivati, jer i oni imaju značajnu ulogu za zdravlje.

Zašto mlađe generacije biološki stare brže od svojih roditelja, baka i deka, još nije sasvim jasno. Ipak, stručnjaci imaju nekoliko mogućih objašnjenja.

Šok studija otkriva: Sve više mladih oboleva od karcinoma, a niko ne zna zašto

"Mladi ljudi danas često postaju gojazni već u ranom uzrastu i takvi ostaju tokom većeg dela života“, kaže Tanvej Juan, epidemiološkinja na Odeljenju za kliničku epidemiologiju ranog otkrivanja raka pri Nemačkom centru za istraživanje raka u Hajdelbergu.

Pored toga, mlađe generacije više sede i često lošije spavaju zbog vremena provedenog pred ekranima.

I ona smatra da nova studija pruža važne indicije koje se uklapaju u postojeće hipoteze istraživača raka.

Obratite pažnju na signale tela

Tanvej Juan naglašava važnost zdravog načina života u prevenciji ranog razvoja raka.

"Ako se ne osećate dobro, idite kod lekara i zatražite pregled“, savetuje ona.

Juan govori i iz ličnog iskustva. Nakon određenog perioda tegoba, prošle godine je kod te 32-godišnje istraživačice otkriven polip na debelom crevu.

Polipi debelog creva u početku su uglavnom bezopasni, ali ukoliko se ne uklone i ne leče, mogu se razviti u maligni tumor.

Zbog toga je, kaže ona, veoma važno osluškivati signale koje telo šalje i reagovati na vreme.

Zašto sve više mladih koristi elektronske cigarete?

Može li lekar da odredi moju biološku starost?

Ne može, kaže Ron Jahimovic. Određivanje biološke starosti za sada je "predmet aktuelnih naučnih istraživanja, ali još nije deo rutinske medicinske prakse“.

Ipak, Jahimovic smatra da bi medicina u budućnosti mogla da se kreće upravo u tom pravcu, naročito kada je reč o prevenciji raka i proceni individualnog rizika.

Zbog toga ovu studiju smatra posebno važnom, jer ukazuje na pravac kojim bi buduća istraživanja trebalo da idu.

"To je muzika budućnosti. Zaista uzbudljiva muzika budućnosti“, zaključuje Jahimovic.

Osobe s dijabetesom tip 1 konačno će o trošku države imati znatno veći izbor pomagala