Naučnici otkrili kako da ublažite akutnu i hroničnu bol: Ključ je u fizičkoj aktivnosti

Nova studija australijskih istraživača pokazala je da fizička aktivnost može značajno da ublaži akutnu i hroničnu bol, a pritom kraći i manje intenzivni programi mogu imati veći efekat od dužeg i zahtevnijeg vežbanja.

Fizička aktivnost može kod brojnih zdravstvenih tegoba značajno da smanji akutni i hronični bol, čak i efikasnije od lekova protiv bolova, pokazalo je novo istraživanje australijskih naučnika. Međutim, kada je reč o ublažavanju bola, više vežbanja ne znači nužno i veći efekat, piše Euronews.

Najbolje vežbe za zdravlje kostiju: Zaštitite se od osteoporoze

Istraživači Univerziteta u Adelajdu analizirali su 157 sistematskih pregleda koji su obuhvatili 2.736 randomizovanih kontrolisanih istraživanja i više od 220.000 učesnika. Zaključili su da fizička aktivnost može značajno da doprinese smanjenju i akutnog i hroničnog bola.

"Dok vežbamo, naše telo oslobađa različite supstance, između ostalog endorfine i serotonin, koji mogu da smanje intenzitet doživljaja bola i povećaju naš prag bola“, objasnio je vođa istraživanja Ben Sing, prenosi N1 Slovenija.

Gotovo polovina građana EU vežba nekoliko puta nedeljno ili svakodnevno

Dodao je da fizička aktivnost pomaže u ublažavanju upalnih procesa i menja način na koji mozak reaguje na bol, a istovremeno doprinosi poboljšanju raspoloženja.

"U vreme kada tražimo bezbedne i efikasne načine za kontrolu bola koji se ne zasnivaju isključivo na lekovima, ovi rezultati pružaju čvrste dokaze da bi fizička aktivnost trebalo da postane uobičajeniji deo lečenja bola“, rekla je Kerol Maher, viša istraživačica na Univerzitetu u Adelajdu.

Šta jesti posle treninga?

Više vežbanja ne znači nužno i manje bola

U proseku je fizička aktivnost smanjila bol za oko 1,1 bod na skali od nula do deset. To je približno 60 odsto veće smanjenje u odnosu na prosečno olakšanje zabeleženo kod uobičajenih lekova u zasebnim istraživanjima hroničnog bola.

Veće smanjenje bola zabeleženo je kod fizičke aktivnosti niskog intenziteta nego kod umerene do intenzivne aktivnosti. Takođe, kraći programi, koji su trajali oko 12 nedelja, imali su veći efekat od dužih programa.

"Važno je što smo otkrili da više vežbanja nije nužno bolje. Zapravo, kraći i manje intenzivni programi doveli su do većeg smanjenja bola, što pokazuje da ljudi možda ne moraju da vežbaju intenzivnije ili duže kako bi ostvarili značajne koristi“, rekao je Sing.

Istraživači su naveli i da su programi koji su uključivali manje od 120 minuta vežbanja nedeljno bili efikasniji od onih sa većim nedeljnim obimom aktivnosti. To bi moglo da bude važno osobama sa hroničnim bolom kojima veća količina vežbanja može delovati nedostižno.

Uprkos tim rezultatima, istraživanje upozorava da se fizička aktivnost i dalje premalo koristi kao način lečenja bola. Zdravstveni radnici je retko preporučuju sa jednakom preciznošću kao lekove.

Zašto je hodanje jedan od najboljih kardio treninga?

"Fizičku aktivnost ne bi trebalo posmatrati kao univerzalno rešenje"

Autori istraživanja smatraju da su zdravstvenim radnicima potrebne jasne smernice koje neće samo određivati da li vežbanje pomaže, već i koje su vrste fizičke aktivnosti prikladne za pojedine pacijente i kako ih efikasno propisivati.

Istovremeno upozoravaju da fizičku aktivnost ne bi trebalo posmatrati kao univerzalno rešenje niti očekivati da će bol u potpunosti nestati. Efekat zavisi od niza individualnih faktora, među kojima su zdravstveno stanje koje uzrokuje bol, fizička spremnost osobe i doslednost u sprovođenju programa, piše Euronews.

Sestre Kardašijan objavile video iz teretane - ljudi misle da glume trening: "Samo za kameru"