Nekim ljudima je dovoljno samo pet sati sna: Naučnici otkrili šta ih razlikuje od drugih

Emej Pju Bernard, koliko pamti, nikada nije bilo potrebno mnogo sna. Danas obično odlazi na spavanje oko 22 sata, a budi se oko 4.30. "Potpuno sam budna. Ne mogu da ostanem u krevetu", kaže ona, prenosi BBC.

Ponekad Bernard, profesorka imunologije na Univerzitetu Kolorado, ne uspeva odmah da zaspi. U takvim slučajevima spava svega pet sati.

Možda je najiznenađujuće to što se Bernard i narednog dana uglavnom oseća puno energije. Izvede psa u šetnju, odradi naporan jednosatni trening u teretani i započne sat i po posla pre osam ujutru. Njeni prijatelji ne mogu da veruju koliko toga uspeva da uradi sa tako malo sna. Međutim, u njenoj porodici to je sasvim normalno – njen otac i brat su isti.

Četiri navike pred spavanje vam uništavaju srce: Rizikujete infarkt ako su učestale

Većini ljudi, naravno, potrebno je više sna. Prema najnovijem pregledu naučnih dokaza američke Nacionalne fondacije za spavanje, prosečnoj odrasloj osobi starosti od 26 do 64 godine potrebno je oko sedam do devet sati sna u toku svakog 24-časovnog perioda.

Zašto postoje tako velike razlike u tome koliko je sna ljudima potrebno dugo je predstavljalo misteriju. Ipak, poslednjih nekoliko godina naučnici su otkrili brojne načine na koje genetika utiče na ovu pojavu. Od retkih mutacija koje imaju ljudi poput Bernard, do stotina mnogo češćih genetskih varijanti, evo zašto neki ljudi mogu da funkcionišu sa veoma malo sna. U budućnosti bi ova otkrića mogla da pomognu u zaštiti onih koji ne spavaju dovoljno od nekih uobičajenih posledica nedostatka sna.

Spavate uz uključen televizor? Nova studija otkriva kakve posledice noćno svetlo može imati po srce

Prvi tragovi

Bernard je 2019. godine saznala šta bi mogao da bude razlog njene neobične sposobnosti da funkcioniše sa malo sna.

Istraživački tim sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku otkrio je genetsku mutaciju povezanu sa dužinom spavanja kod ljudi. Iako su osobe koje su je nosile odlazile na spavanje u uobičajeno vreme, budile su se veoma rano, često nakon samo četiri do šest i po sati sna.

Nakon što je istraživačkom timu poslala uzorak krvi, Bernard je saznala da i sama ima ovu mutaciju.

Ovo retko nasledno stanje naziva se porodično prirodno kratko spavanje (FNSS). U godinama koje su usledile identifikovano je još nekoliko mutacija povezanih sa ovim stanjem.

Jedna od najvećih misterija u vezi sa FNSS jeste to što ljudi koji ga imaju deluju sasvim dobro iako spavaju tako malo, kaže glavni istraživač tima, molekularni biolog Jing-Hui Fu. Naučnici još pokušavaju da utvrde zašto je to tako.

Postoje zanimljivi dokazi da genetske varijacije povezane sa FNSS ne samo da mogu da uzrokuju kraće spavanje već i da štite osobe koje ih imaju od njegovih posledica. Jedan od primera je oštećenje pamćenja.

Rak prostate ne mora da boli: Ove simptome muškarci često ignorišu

U jednom eksperimentu iz 2019. godine, koji je predvodila Fu, istraživači su kod miševa izazvali mutaciju povezanu sa FNSS. Otkrili su da miševi sa odgovarajućom genetskom varijantom ne samo da su manje spavali već su, čini se, bili i zaštićeni od problema sa pamćenjem.

Drugo istraživanje pokazalo je da miševi sa nekim od ovih varijanti imaju manju verovatnoću da razviju oblik Alchajmerove bolesti karakterističan za ove životinje.

Međunarodni istraživački tim je 2014. godine proučavao par jednojajčanih blizanaca kod kojih je samo jedan imao mutaciju povezanu sa kratkim spavanjem. Otkrili su da je blizanac koji je nosio mutaciju redovno spavao oko sat vremena manje od svog brata.

Takođe su utvrdili da je, kada su oba blizanca bila neprekidno budna 38 sati, blizanac sa mutacijom imao oko 40 odsto manje grešaka u obavljanju zadataka od drugog.

Istraživači su uočili i zanimljive razlike u načinu na koji su dvojica blizanaca spavala. Iako je jedan spavao kraće, imao je gotovo isto toliko ne-REM sna kao njegov brat. To uključuje i sporotalasni ili "duboki" san, što bi moglo da znači da je na određeni način izvlačio više koristi iz sna koji je imao.

Jedan odlazak u saunu dovoljan je za promene u organizmu: Naučnici otkrili šta se dešava u krvi

Farmaceutski snovi

Ipak, istraživanja u ovoj oblasti još traju i veoma su važna, kaže Fu.

Poslednjih nekoliko godina raste interesovanje za mogućnosti primene saznanja o ovim genetskim varijacijama u korist ljudi. U farmaceutskoj industriji postoje nade da bi otkrića o osobama koje prirodno kratko spavaju jednog dana mogla da dovedu do razvoja lekova za lečenje poremećaja spavanja ili da, na primer, pomognu vojnicima da funkcionišu sa manje sna.

Da bi to bilo moguće, naučnici moraju jasno da utvrde ne samo da li ove genetske varijante štite osobe koje kratko spavaju od negativnih posledica već i na koji način to čine.

Bez tih informacija mogli bi da razviju lek koji izaziva neočekivane neželjene efekte.

Pet hranljivih materija važnih za zdravlje muškaraca nakon 40. godine

"Morate da razumete kako to funkcioniše“, kaže Fu. "Ne želite da spavate manje, a da deset, pet ili 20 godina kasnije dobijete Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest ili rak."

Tomas Edison, jedan od pronalazača sijalice, tvrdio je da nikada nije spavao duže od četiri sata.

Iako su genetske mutacije povezane sa FNSS jedan od najekstremnijih i najzanimljivijih primera, one predstavljaju samo mali deo genetskih faktora koji mogu da utiču na dužinu spavanja.

Procenjuje se da je dužina sna nasledna u rasponu od 30 do 65 odsto, što znači da se do 65 odsto razlika u trajanju spavanja među ljudima može objasniti genetikom.

Do sada je identifikovano nekoliko stotina različitih delova genoma koji utiču na dužinu sna. U jednoj novoj analizi, koja je obuhvatila podatke skoro 650.000 odraslih osoba, identifikovane su oko 244 takve genetske varijante. Istraživanje još nije objavljeno i trenutno se nalazi u fazi preprinta, odnosno još nije prošlo recenziju.

Test ličnosti: Izaberite konja i saznajte vaše podsvesne sklonosti i osobine

Ako se posmatra pojedinačno, svaka od ovih čestih mutacija povezana je sa razlikom u trajanju sna od svega jednog minuta, kaže glavna autorka rada, genetičarka Izabel Ostin-Cimerman sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Međutim, kada se kombinuju, njihovi efekti mogu da se nagomilaju. Kod prosečne osobe genetske razlike mogle bi da objasne oko 20 minuta razlike u dužini spavanja, kaže Ostin-Cimerman.

Ipak, još nije sprovedeno mnogo istraživanja o tome koje od ovih češćih genetskih varijacija mogu da pomognu u zaštiti ljudi od posledica kratkog sna.

Jedno nedavno istraživanje, koje je predvodila Kjara Petroselini, klinička istraživačica i ginekološkinja sa Univerzitetskog koledža u Londonu, ukazalo je na jednu takvu mogućnost.

Istraživački tim proučavao je genetiku 343 žene sa bipolarnim poremećajem koje su se porodile.

Na osnovu prisustva mutacija za koje se sumnjalo da su povezane sa kratkim spavanjem, procenjena je njihova genetska predispozicija za ovu osobinu.

Žene sa najvećom verovatnoćom da prirodno kratko spavaju imale su upola manji rizik od razvoja postporođajne psihoze u poređenju sa ženama kod kojih je ta verovatnoća bila najmanja. Isti trend uočen je i kada je reč o nesanici.

Potrebna su dodatna istraživanja, ali naučnici su izneli mogućnost da su ove žene tokom ranijeg života razvile veću otpornost na poremećaje spavanja. To bi moglo da ublaži uticaj narušenog sna u periodu nakon porođaja na njihovo raspoloženje.

Ove semenke su odlične za srce i krvne sudove: Kardiolog savetuje zašto ih treba češće jesti

Nažalost, genetska predispozicija za kratko spavanje nije uvek dobra.

Istraživanje Ostin-Cimerman i njenog tima, sprovedeno na znatno većoj populaciji, koja nije bila ograničena na majke sa bipolarnim poremećajem, pokazalo je da su genetske varijante povezane sa kraćim spavanjem uglavnom povezane sa većim rizikom od nesanice i osećaja umora.

One su takođe dovedene u vezu sa različitim mentalnim i fizičkim zdravstvenim problemima, uključujući poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), simptome depresije i dijabetes tipa 2.

Stručnjak upozorava na rizike napitaka sa elektrolitima: Sve su popularniji na mrežama

Iluzija da smo dobro

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da čak ni oni među nama koji misle da sasvim dobro funkcionišu sa malo sna nisu uvek najbolji procenjivači sopstvenog stanja.

Jedno istraživanje, na primer, pokazalo je da se rezultati zdravih odraslih osoba na različitim kognitivnim testovima stalno pogoršavaju kada im se vreme provedeno u krevetu ograniči na samo četiri ili šest sati tokom noći.

Ipak, nakon dve nedelje učesnici su procenjivali da se osećaju samo „blago“ pospano.

Postajete sve više oslabljeni, ali istovremeno sve manje primećujete sopstvena ograničenja, kaže Hans van Dongen, naučnik koji se bavi istraživanjem sna u Centru za istraživanje sna i radnih sposobnosti na Državnom univerzitetu Vašington, koji je učestvovao u ovom istraživanju.

Pet namirnica koje su najbolji izvori vitamina D

I dalje je tačno da je nekim ljudima potrebno manje sna nego drugima. Drugo istraživanje koje je sproveo sam van Dongen pokazalo je da su pojedine osobe otpornije na nedostatak sna.

Međutim, to znači da je razumevanje ovih razlika mnogo složenije od pukog pitanja koliko sati neko spava ili kako se oseća narednog dana.

Dugoročno gledano, genetska otkrića poput onih do kojih su došli Ostin-Cimerman i Fu mogla bi da pomognu u utvrđivanju koji ljudi zaista mogu dobro da funkcionišu sa malo sna. Takođe bi mogla da pomognu da se izdvoje oni koji se osećaju dobro, ali su i dalje izloženi većem riziku od posledica nedovoljnog spavanja.

Naučnici se nadaju da bi ova otkrića jednog dana mogla da dovedu i do razvoja lekova koji bi pomogli osobama koje kratko spavaju da povećaju otpornost na nedostatak sna.

U međuvremenu, ovi rezultati mogu da pomognu ljudima da razumeju zašto spavaju na način na koji spavaju.

Kada je strana folije ipak bitna? Jedini izuzetak koji pravi razliku u pečenju i ukusu hrane

Bernard kaže da joj je saznanje da nosi jednu od genetskih varijanti povezanih sa FNSS donelo izvesno olakšanje.

Kao naučnica, već je znala da među ljudima postoje prirodne razlike, uključujući i one koje se odnose na spavanje. Oduvek je cenila i dodatno vreme koje joj je rano buđenje omogućavalo da završi deo posla pre početka radnog dana, naročito dok su njen suprug i deca još spavali.

Ipak, Bernard se ranije pitala da li jednostavno ne ume dovoljno da se opusti ili je njena nemogućnost da duže spava znak da preuzima previše obaveza.

"Sada imam odgovor“, kaže Bernard. "Znam da je to jednostavno deo mene, zbog moje genetike, i moraću to da prihvatim."

Šta od slavske hrane sme u zamrzivač, a šta nikako ne treba zamrzavati?