Nema iznenađenja, dete nije vakcinisano: Registrovan prvi slučaj malih boginja u Srbiji u 2024.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dobio je potvrdu da je 6. februara ove godine na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" potvrđen prvi slučaj malih boginja u ovoj godini, kod 15-godišnjeg deteta iz Beograda.

Kako se navodi u saopštenju Batuta, dete nije vakcinisano i hospitalizovano je zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti "Prof. dr Kosta Todorović".

Imajući u vidu epidemiološke karakteristike ove bolesti, obaveze prema Planu aktivnosti za odstranjivanje malih boginja u Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u saradnji sa Ministarstvom zdravlja  je dostavio zdravstvenim ustanovama predlog mera za pooštren nadzor nad malim boginjama na teritoriji Srbije, koji podrazumeva prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinaciju osetljivih lica iz kontakta sa obolelim unutar 72 sata, navodi se u saopštenju.

Za vreme trajanja pandemije kovid- 19 u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata, dok su tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih dvadeset godina. 

Male boginje: Koliko su opasne, kako se prenose, koja je prevencija?

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2021. godini iznosio je 74,8 odsto, a u 2022. godini 81,3 odsto. 

Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8 odsto, a u 2022. godini 89,5 odsto. 

Prikupljanje podataka o obuhvatu MMR vakcinom u 2023. godini je u toku. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95 odsto, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.

Statistika o vakcinaciji poražavajuća, preti nam epidemija malih boginja

U  najvećoj epidemiji malih boginja u Srbiji u poslednjih 20 godina, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. 

Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama, a registrovano je 15 smrtnih ishoda, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Prethodne, 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina, 94 odsto, bila nevakcinisana.

U slučaju pojave temperature veće od 38,5 ºC, kao i pojave ospe po telu, uz curenje iz nosa i crvenilo očiju, potrebno je javiti se izabranom lekaru u domu zdravlja.

Kako sprečiti epidemiju malih boginja u Srbiji: Roditelji se plaše vakcine više nego smrti deteta

Kako se navodi u saopštenju, hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke od strane pedijatara u domovima zdravlja potrebno je evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu i sprovesti njihovu vakcinaciju u skladu sa Kalendarom imunizacije. 

Iz Instituta pozivaju roditelje da u dogovoru sa izabranim lekarom deteta zakažu termine za dolazak na vakcinalni punkt u domu zdravlja. 

Vakcinacija je stvar individualne, ali i kolektivne orgovornosti i jedina mera zaštite od teških kliničkih formi obolevanja, bolničkog lečenja i smrtnih ishoda, istaknuto je u saopštenju Batuta. 

Posle smrti beba, naš pedijatar opet upozorava: Vakcinacija jedina preventiva za veliki kašalj