Nije važno samo šta jedete, već i kada: Lekar otkrio idealan raspored obroka

Vreme obroka, od preskakanja doručka do kasne večere, može da utiče na zdravlje, a važan je i razmak između obroka, iako ne postoji univerzalan raspored koji odgovara svima, piše Real Simple.

Najbolji raspored obroka za zdrav metabolizam

Za planiranje obroka nisu potrebni kalendar ni štoperica, ali malo doslednosti može da ima značajan uticaj. Endokrinolog dr Bredli Nojtel nudi jednostavnu formulu za optimalno metaboličko zdravlje, prenosi Index.

Šta se dešava u organizmu ako svaki dan jedete orahe? Mali plod koji utiče na zdravlje

"Prvi obrok u danu pojedite u roku od sat ili dva nakon buđenja, ručajte otprilike četiri do pet sati kasnije, a večerajte dva do tri sata pre spavanja“, preporučuje on.

Jabuka ili pomorandža - koje voće manje podiže šećer?

Ako se neko budi u 7 ujutru i odlazi na spavanje u 22 sata, to bi značilo da doručkuje oko 7.30, ruča oko podneva, a večera oko 19 sati. Ovaj primer pokazuje da idealan raspored zavisi od toga kada se budite i kada odlazite na počinak.

Razlog leži u tome što unutrašnji sat tela utiče na način na koji sistem za varenje obrađuje hranu. Dr Nojtel objašnjava da organizam obično bolje prerađuje glukozu u ranijim delovima dana, zahvaljujući cirkadijalnom ritmu koji reguliše osetljivost na insulin i toleranciju na glukozu.

Drugim rečima, isti obrok može da izazove različitu reakciju nivoa šećera u krvi, u zavisnosti od toga koliko je vremena prošlo od buđenja.

Zašto muškarci u Srbiji izbegavaju lekare? Stručnjaci za UNU upozoravaju na opasnost odlaganja pregleda

Kada jesti užinu?

Kada je reč o užinama, dr Nojtel savetuje da ih jedemo retko i samo kada osetimo stvarnu glad između glavnih obroka.

"Usredsredite se na manje, zasitne užine koje sadrže proteine i vlakna, poput grčkog jogurta, orašastih plodova ili voća sa puterom od kikirikija“, kaže on.

Odobren prvi lek za metastatski rak glave u poslednjih 10 godina

Upozorava da prečesto grickanje, naročito rafinisanih ugljenih hidrata, može da dovede do unosa viška kalorija, kao i do novog skoka nivoa šećera u krvi i insulina. To na kraju može da izazove još jaču glad i potrebu za novim, neplaniranim grickanjem.

Zaključak je da bi, kada je to moguće, trebalo jesti ranije, izbegavati obilne obroke kasno uveče i praviti razumne pauze između obroka, ali bez preterano strogog rasporeda.

"Cilj je da utolimo glad redovnim obrocima tokom dana, bez stalnog grickanja ili teške hrane pre spavanja“, poručuje dr Nojtel.

Pet hranljivih materija važnih za zdravlje muškaraca nakon 40. godine