Pametni satovi detektuju više aritmija od konvencionalnih pregleda - spašavaju živote

Pametni satovi brendova kao što su Apple, Google i Samsung, opremljeni EKG senzorom, mogli bi da budu efikasnije sredstvo za otkrivanje po život opasnih poremećaja srčanog ritma od klasičnih pregleda i uobičajene medicinske nege, pokazuje novo istraživanje.

Istraživanje Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu fokusiralo se na atrijalnu fibrilaciju, najčešći poremećaj srčanog ritma u svetu, koji se često javlja bez primetnih simptoma.

Anksioznost nije isto što i napad panike: Ovi simptomi ukazuju na panični poremećaj

Kardiolog Mihil Vinter i doktorandkinja Nikol van Stejn vodili su studiju s ciljem da utvrde da li nosivi uređaji, poput pametnih satova, mogu pomoći u ranijem i pouzdanijem otkrivanju ovih poremećaja u poređenju s postojećim metodama.

Kod atrijalne fibrilacije srčane pretkomore kucaju nepravilno, što može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka u srcu. Ako se ugrušci prenesu do mozga, mogu izazvati moždani udar, objašnjavaju istraživači.

Kako stres svakodnevno utiče na zdravlje creva i varenje?

S obzirom na to da se fibrilacija često javlja povremeno ili bez simptoma, ona često ostaje neotkrivena tokom rutinskih lekarskih pregleda.

U istraživanje je bilo uključeno 437 pacijenata starijih od 65 godina sa povećanim rizikom od moždanog udara. Polovina ispitanika nosila je pametne satove najmanje 12 sati dnevno tokom šest meseci, dok je druga polovina dobijala standardnu zdravstvenu negu bez digitalnog nadzora.

Jutarnja navika može biti opasna za srce

Korišćene su dve funkcije pametnog sata: optičko merenje pulsa pomoću fotopletizmografije (PPG) i jednostavan EKG za snimanje električne aktivnosti srca. Dok merenje pulsa može samo da ukaže na nepravilnosti, EKG je neophodan za potvrdu dijagnoze atrijalne fibrilacije.

Nekoliko velikih proizvođača već godinama ove funkcije nudi kao standard u pametnim satovima.

Atrijalna fibrilacija otkrivena je četiri puta češće u grupi koja je nosila pametne satove nego u kontrolnoj grupi. Kod 21 korisnika sata poremećaj je dijagnostikovan i lečen, u poređenju sa pet pacijenata u grupi bez satova.

Svih pet pacijenata u grupi bez pametnih satova imalo je simptome i obratilo se lekaru jer su se osećali loše. U grupi s pametnim satovima oko 57 odsto ispitanika bilo je bez simptoma i verovatno ne bi ni saznali za poremećaj srčanog ritma da nisu nosili sat.

Tehnologija, ipak, nije bila bez grešaka. Van Stejn je za agenciju dpa izjavila da je bilo lažnih uzbuna, jer je samo oko polovine od 72 pacijenta koje je sat upozorio zaista imalo atrijalnu fibrilaciju.

Studija koja je trajala 30 godina utvrdila kakva kombinacija treninga produžava život

U kontekstu sve opterećenijeg zdravstvenog sistema, nosivi uređaji omogućavaju praćenje velikog broja ljudi bez stalnih odlazaka u bolnicu, rekao je Vinter.

Istraživači veruju da bi bolnice mogle da zabeleže manji broj moždanih udara izazvanih atrijalnom fibrilacijom ako se pacijenti masovno budu testirali na ovaj način, što omogućava lečenje u veoma ranoj fazi bolesti.

Nova studija pokazala da deca starijih majki imaju manji rizik od alergija