Riznica vitamina i minerala: Evo za šta je sve dobro jesti grožđe

Grožđe je prava riznica vitamina i minerala. Pomenimo bor, koji pogodno utiče na zdravlje i očuvanje kostiju, ili vitamin C – jedna šolja grožđa zadovoljava 27 odsto dnevnih potreba za ovim snažnim antioksidansom. Grožđe se nekada smatralo “hranom bogova” i povezivalo se sa Dionisom, grčkim bogom vina, poljoprivrede i plodnosti. Pominje se još u mitologiji, s naglaskom na opojnim svojstvima vina.

UNA sa vinogradarima: Poranilo grožde, ali trljaju ruke - biće vina više nego ikada

Grožđe je sjajan izvor mangana, minerala koji olakšava metabolizam proteina i ugljenih hidrata i aktivira enzime zaslužne za korišćenje ključnih nutrijenata, poput vitamina grupe B. Sladak i privlačan ukus grožđa može da vas ponese da unesete više kalorija nego što biste htjeli, pa je dobro imati na umu kako jedna šoljica sadrži približno 100 kcal.

Borac protiv kardiovaskularnih bolesti

Tokom poslednjih decenija biljne hemikalije intrigiraju naučnike istim intenzitetom kao što su ih vitamini intrigirali u prošlom veku.

Jedna takva biljna hemikalija je resveratrol, a nalazimo ga u grožđu i vinu. Materija se luči kao odgovor na mikrobnu infekciju ploda ili stres (upotreba herbicida, fungicida, izlaganje UV-zracima), a služi kao prirodna antioksidativna zaštita u grožđu.

Nakuplja se u kožici grožđa i predstavlja biološki aktivnu biljnu hemikaliju kojoj se u poslednjih nekoliko godina posvećuje velika pažnja zbog brojnih pozitivnih učinaka. Istraživanje objavljeno u časopisu “Journal of Infectious Diseases”, ukazalo je na pozitivan učinak resveratrola na virus gripa.

Grupa italijanskih naučnika, na čelu sa dr Anom Palamara, sa Instituta za mikrobiologiju iz Rima sprovela je in vitro i in vivo istraživanja sa ovom supstancom u želji da ispitaju uticaj resveratrola na replikaciju virusa gripa. 

U svojim istraživanjima došli su do spoznaje da resveratrol snažno blokira replikaciju virusa gripa u kulturama ćelija, što su potvrdili i istraživanjima na laboratorijskim životinjama.

Dobro je poznat zaštitni učinak vina na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, a time se posebno ponose Francuzi.

Popularno-naučni pojam “francuski paradoks” koristi se za skraćeni opis činjenice da Francuzi znatno ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, a istovremeno konzumiraju jednake količine zasićenih masti kao i Amerikanci.

Francuzi vole da jedu, a njihova ishrana bogata je mastima i po svim karakteristikama trebalo bi da ih svrstava u rizičnu grupu za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Pažljivim proučavanjem karakteristika i razlika francuske i američke ishrane istraživači su zaključili da je značajna razlika bila unos crnog vina.

Stara loza bolja od nove: Španci stvaraju vino otporno na klimatske promene

Smanjuje loš holesterol

Brojne kontrolisane studije pokazale su da crno vino – kada se konzumira u umerenim količinama – povećava nivo HDL (“dobrog holesterola”), a smanjuje nivo LDL (“lošeg”) holesterola u krvi.

Zaštitno delovanje vina na kardiovaskularni sistem pripisuje se već spomenutom resveratrolu. Smatra se kako sok od grožđa zbog sadržaja te zaštitne supstance može pružiti sličnu zaštitu kao i crno vino. Međutim, studije su pokazale da je potrebno popiti tri puta više mošta nego vina u svrhu smanjenja oksidacije LDL holesterola, budući da glavnina aktivnih materija ostaje u košticama i opni grožđa.

Snižava krvni pritisak

Fermentacija mladog vina u kontaktu sa bobicama osigurava dobar prelazak aktivnih materija u vino, pa se tako vino obogaćuje korisnim supstancama, dok mlado vino sadrži tek tragove ovih materija.

Jedno novije istraživanje na životinjama pokazalo je da ishrana koja obiluje fitohemikalijama kakve nalazimo u grožđu može smanjiti povišeni krvni pritisak uzrokovan preteranim unosom kuhinjske soli. Blagotvorno svojstvo pripisuje se flavonoidima koji snižavaju povišeni krvni pritisak ili direktno svojom antioksidativnom aktivnošću ili indirektno delovanjem na ćelijske funkcije ili oboje. Flavonoidima obiluju i kožica i meso i semenke grožđa.

Biće vina: Kako su dve sestre počele da uzgajaju nove sorte grožđa otpornije na klimu

Kako odabrati najbolje grozdove?

Kada birate grožđe, uvek odaberite zrele plodove. Zrelo grožđe je čvrsto i nije naborano. Stabljika bi trebalo da bude dobro pričvršćena za grozd, a područje oko mesta pričvršćenja iste boje kao i ostatak grožđa.

Najbolje je da ga probate kako biste se uverili u njegov ukus i zrelost. Većina grožđa se ubere zrelo, ono neće sazrevati nakon što je ubrano.

Grožđe na vrhuncu zrelosti ima i najveću nutritivnu vrednost jer je tada koncentracija vitamina i fitohemikalija na vrhuncu. Budući da se grožđe nalazi visoko na lestvici voća koje zadržava visok nivo pesticida, kada ste u mogućnosti odaberite organski uzgojeno grožđe.

Moćni antioksidans: Crno grožđe je izvor zdravlja, a ove osobe ne smeju da ga jedu