Slaninu i pršut zaboravite: Naučnici sa Harvarda objavili koliko crvenog mesa sme da se jede nedeljno

Slaninu i pršutu za meze možemo da zaboravimo, ako je verovati američkim istraživačima koji su ispitali navike u ishrani 200.000 ljudi.

Nekoliko kobasica i režnjeva slaninice osnovni su sastojci i kompletnog engleskog doručka. Ali naučnici su sve ljubitelje crvenog mesa upozorili zbog najnovijeg zaključka – samo dve porcije crvenog mesa nedeljno mogu povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Šta sadrži tipična porcija crvenog mesa

Istraživači sa Univerziteta Harvard, koji su ispitivali navike u ishrani i stope dijabetesa kod 200.000 ljudi, savetuju svima da bi trebalo da se drže samo jedne porcije crvenog mesa nedeljno kako bi „optimizovali zdravlje“, piše Dailymail.co.uk.

Tipična porcija od 70 grama je dva deblja režnja slanine ili jedna i po kobasica – što znači da pomenuti engleski doručak na startu ima oko 130 grama crvenog mesa. U porciju od 70 g staje i, na primer, pet šnita šunke, ili pet kašika kuvanog mlevenog mesa ili pola jagnjećeg odreska.

Međutim, stručnjaci koji stoje iza novog zdravstvenog upozorenja ocenjuju jednu porciju prerađenog crvenog mesa kao 28-45 g, dok je porcija neprerađenog crvenog mesa 85 g.

Konzumiranje crvenog mesa povećava rizik od raznih bolesti

Crveno meso je decenijama sporno zbog mnoštva dokaza koji sugerišu da preterano konzumiranje može povećati rizik od srčanih bolesti, raka i rane smrti. Iako je dobar izvor proteina, vitamina i minerala – uključujući gvožđe, cink i vitamine B – može sadržati previše soli i zasićenih masti.

Prerađeno meso takođe može biti prepuno kontroverznih konzervansa i hemikalija dodatih da održe svežinu, poboljšaju ukus i izgled.

Nisu pronađeni konkretni razlozi zašto crveno meso može dovesti do povećanog rizika od dijabetesa.

Takođe, unos crvenog i prerađenog mesa povezan je sa povećanjem telesne težine. Prekomerna težina ili gojaznost su među najvećim faktorima rizika za razvoj te bolesti.

Naučnici su dodali da bi zamena crvenog mesa za zdrave izvore biljnih proteina pomogla da se smanji emisiju gasova zaslužnih za efekat staklene bašte i u borbi protiv klimatskih promena, kao i da bi se obezbedile druge koristi za životnu sredinu.

Oko 3,9 miliona Britanaca ima dijabetes tipa 2, dok se za dodatnih 850.000 smatra da živi sa ovim stanjem, ali još nije dijagnostifikovano. U SAD, oko 33 miliona ima dijabetes tipa 2. Očekuje se da će se broj odraslih koji žive sa dijabetesom više nego udvostručiti do 2050. godine zbog porasta nivoa gojaznosti, pokazuju istraživanja.