Smrt radnice u Rusiji pokrenula brojna pitanja: Šta je plućna kuga i koliko je smrtonosna?

Svetska zdravstvena organizacija zatražila je od Rusije više informacija o smrti radnice u sibirskoj laboratoriji za istraživanje kuge.

Još nije poznato šta je tačno dovelo do toga da se radnik razboli, ali medijski izveštaji pokrenuli su brojne spekulacije, piše BBC.

Svetska zdravstvena organizacija: Rizik od epidemije kuge u Rusiji je nizak

Druga žrtva kuge u Rusiji? Isplivale nove informacije

Ruske vlasti i dalje istražuju uzrok smrti, ali navode da su svi koji su bili u kontaktu sa istraživačem testirani negativno na plućnu kugu.

Šta je plućna kuga?

Plućna kuga je veoma ozbiljna infekcija pluća i često se opisuje kao najvirulentniji oblik kuge.

Postoje još dva oblika kuge: bubonska, koja zahvata limfne čvorove, i septikemijska, koja zahvata krv.

Plućna kuga može nastati nakon početne infekcije jednim od ova dva oblika. Simptomi uključuju otežano disanje, bol u grudima i često iskašljavanje krvi. Smatra se ozbiljnijom, ali ređom od bubonske kuge.

Globalni broj infekcija sva tri oblika kuge menja se iz godine u godinu, ali se procenjuje da iznosi između 1.000 i 3.000 slučajeva. Većina slučajeva odnosi se na bubonsku kugu, a mnogi se javljaju u centralnoj Africi. Međutim, slučajevi se beleže i u drugim delovima sveta, uključujući Rusiju, Indiju, Kinu i Sjedinjene Američke Države.

Zaboravljena bolest ponovo izaziva paniku: Da li bi trebalo strahovati od epidemije?

Profesor Pjero Olijaro je profesor infektivnih bolesti povezanih sa siromaštvom na Univerzitetu Oksford.

"Kuga nije nestala. Bakterija koja je izaziva, Yersinia pestis, i dalje opstaje u životinjskim rezervoarima u mnogim delovima sveta. Oko 200 vrsta glodara može da nosi ovu bakteriju, a rezervoari postoje širom Amerike, Evroazije i Afrike. Zato se sporadični slučajevi kod ljudi i dalje pojavljuju, ali su uspostavljeni nadzor, mere kontrole infekcija i efikasno lečenje antibioticima važni alati za ograničavanje njihovog uticaja", rekao je Olijaro.

Kako se širi?

Kuga je zarazna bolest koju izaziva bakterija koja se obično nalazi kod malih sisara i njihovih buva. Možete se zaraziti ako vas ujede zaražena buva ili ako ste u kontaktu sa zaraženom životinjom.

Međutim, prenos plućne kuge sa čoveka na čoveka takođe je moguć putem zaraženih kapljica koje se kašljanjem izbacuju u vazduh, a zatim ih druga osoba udahne, iako je za to obično potreban blizak kontakt.

Rak sve češći među mladima: Na neke faktore rizika je moguće uticati

Plućna kuga može se razviti i kod osobe koja je prethodno imala septikemijsku kugu, ukoliko se infekcija proširi na pluća. Smatra se da je plućna kuga bila glavni oblik kuge koji je izazvao ono što je poznato kao Crna smrt, velika epidemija koja je u 14. veku usmrtila milione ljudi širom Evrope.

Doktorka Zania Stamataki, vanredna profesorka virusne imunologije na Univerzitetu u Birmingemu, kaže da je važno da istraživači mogu da proučavaju bolesti poput kuge.

„Razumem zašto ljude uznemirava sama pomisao na kugu u laboratoriji, pa je važno objasniti zašto se takva istraživanja sprovode“, rekla je.

„Kuga nije bolest iz prošlosti. Ona i dalje postoji među populacijama glodara širom Afrike, Azije i Amerike, a slučajevi kod ljudi javljaju se svake godine, uključujući i epidemije plućnog oblika.

„Dijagnostika, razvoj vakcina i praćenje otpornosti na antibiotike zahtevaju laboratorije u kojima se živi organizam čuva i proučava.

„Takav rad je od ključnog značaja za pripremu za moguće epidemije.“

Batut objavio nove podatke: Novih devet slučajeva virusa Zapadnog Nila u Srbiji

Da li se može lečiti?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, plućna kuga ima veoma kratak period inkubacije – ponekad svega 24 sata.

Ako se ne dijagnostikuje i ne počne brzo lečiti, stručnjaci upozoravaju da je gotovo uvek smrtonosna. Dobra vest je da kuga dobro reaguje na antibiotike ako se lečenje započne na vreme.

Doktor Malik Gibani, klinički vanredni profesor vakcinologije protiv bakterijskih bolesti na Imperial College London, kaže da je ova infekcija širom sveta prepoznata kao ozbiljna pretnja javnom zdravlju.

„Plućna kuga je veoma težak oblik kuge. U nekim udžbenicima navodi se da je smrtnost 100 odsto ako se ne leči, a u savremenom dobu teško je doći do preciznih podataka. Može se lečiti antibioticima, posebno ako se terapija započne rano. Zbog toga se osobama koje su možda bile izložene visokom riziku može ponuditi preventivno lečenje antibioticima nakon izlaganja i/ili karantin", istakao je doktor.

U slučaju iz Rusije i dalje nije jasno da li je preminula osoba bila zaražena plućnom kugom. Ruske vlasti saopštile su da su testovi pokazali „da nema mikroorganizama povezanih sa profesionalnim aktivnostima pacijenta“, pa u ovom trenutku još nije sasvim jasno šta se dogodilo.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da Vašington slučaj „veoma pažljivo“ prati, dok su američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštili da „nema naznaka šire pretnje po Sjedinjene Američke Države“.

Britanska Uprava za zdravlje i bezbednost saopštila je da traži dodatne informacije, ali da je rizik po stanovništvo Velike Britanije „veoma nizak“.

Šlog više nije bolest starijih: Lekari otkrivaju zašto raste rizik kod mlađih od 55

Beograd na udaru jesenjih virusa: Skočio broj pregleda dece za 30 odsto, lekari upozoravaju - "Ovo je tek početak"