Srpski stručnjaci upozoravaju: Korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije

Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritisima, rekli su danas stručnjaci, rekla je danas psihološkinja Ana Vlajković.

U Srbiji petina korisnika servisa za onlajn upoznavanje žrtve digitalnog uhođenja

Ona je, govoreći za Tanjug, izjavila da postoji zvanični pojam digitalne demencije, koja predstavlja gubitak određene funkcije, a najveći problem je deficit pažnje, kao i gubitak funkcije pamćenja.

"Mi smo digitalni došljaci, nismo digitalni urođenici i tu je razlika, jer digitalni urođenici su po svetskim standardima rođeni posle 1985, a svi mi koji smo rođeni pre toga pokušavamo da nađemo neki balans", kaže ona.

Vlajković napominje da danas jednostavno više nema potrebe da se pamti.

"To je zato što imamo uređaje, ali postoji nešto što se zove kritičko filtriranje informacija. Znači, ono što ja pročitam na internetu, onda to proverim još u tri, četiri izvora, pa proverim u stručnoj literaturi da li to stvarno jeste tako", navodi ona.

Digitalno doba promenilo i odnose bliskosti među ljudima

Ističe da je to ono što novim generacijama nedostaje.

"Oni prihvataju informaciju i ne uzimaju je kritički", ističe psiholog.

Dodaje da sve više ljudi ima kratkoročnu memoriju, jer im dugoročna više nije potrebna.

"Pored toga, ono što primećujem ne samo kod sebe, već i kod klijenata, jeste da se sve veći broj njih javlja sa osećanjem generalizovane anksioznosti u pogledu budućnosti", napominje stručnjak.

Nasilje na mrežama i stvarni svet: Potrebna je ozbiljna promena da bi deca bila zaštićena

Prema njenim rečima, javlja se jedan depresivni sentiment oko toga da li su  životni izbori bili dobri.

"Da li su moje odluke do sada bile okej, da li treba naći drugi način da se nečim bavim u životu, da li je ova prava stvar za mene", navodi Vlajković.

Ističe i da sve više ljudi imaju krizu identiteta.

"Tu postoji jedan socijalni pritisak da se recimo objavljuju fotografije, kao na primer kada su parovi u pitanju, pa iako im, kao, uopšte nije do toga, kažu klijenti, već da, kao, učine partneru", kaže psiholog.

Pedofili vrebaju na internetu: Roditelji nisu svesni opasnosti deljenja slika dece na društvenim mrežama

IT stručnjak Strahinja Dević napominje da očigledno postoji zavisnost od društvenih mreža

"Mi kroz mreže jednostavno skrolujemo, jer one su onako privlačne, fleš, sijaju i to je dopamin čist", navodi on.

Dodaje da je sada situacija da većina ljudi uopšte ne uživa u tome, nego im je bitnije da neko drugi to vidi.

Bizaran trend na TikToku o žrtvama iz Ribnikara: Sve popularniji filteri sa likovima ubijenih đaka

"I sada se trudimo da delujemo kako svi živimo jedan divan i ideličan život. I to je isto kao i alkohol, kao i cigarete, kao i narkotici. Znači, nije alkohol loš - mnogo alkohola je loše. Znači, društvene mreže nisu same po sebi loše - mnogo društvenih mreža su loše", ističe Dević.

Prema njegovim rečima, zato s razlogom mora postoji zakonska regulativa.

"Mi ne ograničavamo društvene mreže na pravi način, pa je najčešća laž na internetu da neko ima 18 godina i to niko ne proverava", ističe stručnjak.

UNA istražuje: Da li TikTok može da bude dobar alat za edukaciju i prave informacije?