Šta je déjà vu i šta znači za zdravlje vašeg mozga?

Termin déjà vu skovao je francuski filozof i parapsiholog Emil Boarak 1876. godine i u doslovnom prevodu znači "već viđeno".

To je onaj jeziv, neobičan osećaj koji imate kada vam se učini da je iskustvo koje trenutno doživljavate, iako bi trebalo da je novo, zapravo nešto što ste već ranije doživeli, piše Science Focus.

Možda se nalazite na određenom mestu – recimo u kafiću ili na ulici – i ono vam deluje poznato, iako znate da tamo nikada ranije niste bili. Može biti primamljivo da iskustvo déjà vua pripišete postojanju "prošlih života" ili nekoj vrsti "greške u matriksu".

Terapija koja "čisti" mozak – moguće odlaganje Alchajmerove bolesti za sedam godina

Ipak, postoji prizemnije objašnjenje za ono što se dešava u tim trenucima. Dobra vest za sve koji doživljavaju déjà vu (a to je oko dve trećine nas) jeste da je to najčešće znak zdravog funkcionisanja mozga.

Prema najnovijim neuropsihološkim objašnjenjima, déjà vu nastaje kada određeni aspekti situacije pokrenu osećaj poznatosti, koji se registruje u delu slepoočnog režnja koji se zove peririnalni korteks. To može biti izazvano sličnostima sa situacijama u kojima ste ranije bili.

Simptomi koje mozak šalje i koje nikada ne smete da ignorišete

Zatim hipokampus, još jedna ključna struktura za pamćenje koja se takođe nalazi u slepoočnom režnju, ne uspeva da pronađe odgovarajuća sećanja koja bi objasnila taj osećaj poznatosti.

Na kraju, taj nesklad prepoznaju delovi mozga u frontalnom korteksu, kao što su prednji cingularni korteks i medijalni prefrontalni korteks.

Ova završna faza stvara onaj neobičan osećaj da ste već bili u toj situaciji, iako znate da niste.

Psiholozi ovu završnu fazu nazivaju "metakognitivna svest" i ona je znak da vaš mozak efikasno radi tako što prepoznaje grešku.

Déjà vu je češći kod mlađih ljudi i ima tendenciju da se smanjuje s godinama, kako procesi praćenja grešaka u mozgu postaju manje efikasni.

Tri saveta za prolećno čišćenje uma: Preporodite dušu i telo

Zapravo, kada su istraživači u laboratoriji za snimanje mozga simulirali déjà vu koristeći igre pamćenja, upravo su ovi frontalni delovi mozga, povezani sa metakognitivnom svešću, pokazivali veću aktivnost, što potvrđuje ideju da je subjektivni osećaj déjà vua povezan sa procesima nadzora.

Tačno je da preterani i neobični oblici déjà vua u nekim slučajevima mogu biti povezani sa patologijom. Na primer, osobe sa epilepsijom slepoočnog režnja ponekad opisuju produženi déjà vu pre napada.

Takođe, neki ljudi sa demencijom mogu doživeti ono što se naziva déjà vécu ("već proživljeno"), vrstu intenzivnog déjà vua u kojem osoba zaista veruje da je novu situaciju već doživela i ponaša se u skladu s tim, na primer isključuje TV vesti jer misli da ih je već gledala.

Šta je limerencija i zašto je mešate sa ljubavlju?

Ako doživljavate uobičajeni, kratkotrajni déjà vu, zaista nemate razloga za brigu. Zapravo, zdravi déjà vu je češći kod mlađih ljudi i ima tendenciju da se ređe javlja kako starimo.

Psiholozi smatraju da je to zato što procesi praćenja grešaka u frontalnom korteksu postaju manje efikasni s godinama.

Dakle, sledeći put kada osetite taj neobičan osećaj, možete biti mirni – nema nikakve greške u matriksu i vaš mozak jednostavno funkcioniše onako kako treba.

Mentalno zdravlje: Kako svakodnevno smanjiti stres?