Stalno se budite umorni? Stručnjaci objašnjavaju kakvu ulogu ima kortizol

Kortizol je poznat kao hormon stresa, ali njegova uloga mnogo je složenija. Ujutru prirodno raste kako bi organizmu obezbedio energiju za početak dana.

Kortizol, poznatiji kao hormon stresa, često se nepravedno smatra isključivo neprijateljem organizma.

U stvarnosti, on je ključan za naš opstanak – prirodno raste u ranim jutarnjim satima i dostiže vrhunac između 30 i 45 minuta nakon buđenja, dajući nam energiju potrebnu za početak dana.

Toplotni talas donosi psihički stres: Pojačana anksioznost i napadi panike

Ovaj fenomen poznat je kao reakcija buđenja kortizola. Međutim, u ubrzanom načinu života, kada je stres stalan, ova osetljiva hormonska ravnoteža lako može da bude narušena.

Ako se budite već iscrpljeni, anksiozni ili sa osećajem neobjašnjive težine, moguće je da je vaš jutarnji skok kortizola prerastao u hronični problem.

"Zabluda je...": Istraživanje otkrilo sa koliko dece je roditeljstvo najstresnije

Skriveni znaci prekomernog stresa

Kada nivo kortizola ostane povišen tokom dužeg perioda, telo počinje da šalje signale koje često pripisujemo preteranom radu ili godinama.

Hronično visok kortizol može da dovede do brojnih zdravstvenih problema – od teškoća sa uspavljivanjem, isprekidanog sna i naglog pada energije oko 15 časova, do gojenja, naročito u predelu stomaka i lica, kao i neobjašnjive želje za slatkišima i visokokaloričnom hranom.

Mogu da se jave i fizičke promene poput stanjivanja kože, izraženijeg crvenila lica, veće sklonosti ka modricama, trajno povišenog krvnog pritiska i čestih glavobolja. U takvom stanju nadbubrežne žlezde rade pod stalnim opterećenjem, što dodatno iscrpljuje organizam.

Kortizol povećava nivo šećera u krvi kako bi obezbedio dodatnu energiju mišićima, poboljšava budnost i pažnju, ali i utiče na upalne i imunske procese u organizmu.

Usamljenost pogađa mentalno i fizičko zdravlje: Stručnjaci za UNU o posledicama udaljenosti od života i prijatelja

Kako vratiti organizam u ravnotežu

Dobra vest je da se ravnoteža često može vratiti jednostavnim, ali doslednim promenama životnih navika. Da bi se kortizol vratio svom prirodnom ritmu – da raste ujutru, a postepeno opada tokom dana – važno je uspostaviti zdrav biološki sat.

I najmanja kritika vas pogađa više nego što bi trebalo? Psiholozi objašnjavaju zašto

Stručnjaci preporučuju kvalitetan san, redovnu, ali ne preterano napornu fizičku aktivnost, kao i tehnike opuštanja poput meditacije ili lagane šetnje u prirodi. Nekima može pomoći fokusiranje na sadašnji trenutak ili vežbe poput položaja drveta u jogi.

Svako ima svoj način da se nosi sa stresom, ali ključnu ulogu ima način na koji započinjemo dan i koliko vremena posvećujemo brizi o sebi. Smanjenje unosa kofeina i uvođenje umirujućih napitaka, poput čaja od kamilice, matičnjaka ili ašvagande, takođe može da pomogne u regulaciji hormona stresa.

Važno je da slušate svoje telo i usporite pre nego što jutarnji alarm postane okidač za osećaj panike.

Istraživanje otkrilo tamnu stranu rada od kuće: Može biti štetno za mentalno zdravlje