Što ste bolji u nečemu, lakše možete da upadnete u ovu zamku: Psiholozi otkrivaju zašto osećaj sigurnosti može da zavara

Većina ljudi poznaje trenutke kada se toliko udubi u neki posao da izgubi osećaj za vreme. Psiholozi ovu pojavu nazivaju stanjem toka, a od kada ju je Mihalj Čiksentmihalji opisao kao "optimalno iskustvo", smatra se jednim od najpoželjnijih stanja uma, u kojem čovek može da funkcioniše veoma efikasno.

Ipak, istraživanje objavljeno u junu 2026. godine u časopisu "Psychology of Consciousness: Theory, Research, and Practice" ukazuje na to da potpuna usredsređenost ne znači nužno i bolji rezultat. Naučnici su utvrdili da ljudi koji doživljavaju stanje toka rade brže i zadovoljniji su svojim učinkom, ali to ne znači da prave manje grešaka.

Test ličnosti: Izaberite konja i saznajte vaše podsvesne sklonosti i osobine

Osećaj lakoće može da zavara inteligentne ljude

U istraživanju su učesnici rešavali vremenski ograničen test pažnje, pri čemu su se vrednovali i brzina i tačnost. Oni koji su prijavili izraženije stanje toka ostvarili su tek neznatno bolje rezultate, a njihova prednost ogledala se prvenstveno u bržem radu, ne i u značajno manjem broju grešaka.

Ovaj fenomen posebno može da utiče na ljude koji su veoma dobri u onome što rade. Pošto im stručnost omogućava da mnoge zadatke obavljaju gotovo bez napora, navikavaju se da lakoću rada povezuju sa kvalitetom rezultata. Problem nastaje kada taj prijatan osećaj postane zamena za proveru urađenog posla.

Zašto muškarci u Srbiji izbegavaju lekare? Stručnjaci za UNU upozoravaju na opasnost odlaganja pregleda

Autori istraživanja ukazuju na to da stanje toka olakšava usmeravanje pažnje i smanjuje frustraciju, ali više utiče na doživljaj rada nego na njegovu stvarnu preciznost. Iako je istraživanje obuhvatilo samo jedan zadatak pažnje i nije merilo preteranu samouverenost učesnika, pokazalo je da osećaj uspeha i stvarna tačnost ne moraju uvek da se poklapaju.

Kada stručnost postane zamka

Psiholozi koriste pojam lakoće obrade informacija kako bi opisali koliko jednostavno naš um prihvata i razume određene informacije. Ljudi često ono što im deluje lako procenjuju kao tačnije i pouzdanije. Kod stručnjaka takav osećaj uglavnom ima realnu osnovu, jer proizlazi iz znanja i iskustva, ali upravo zato povremene greške mogu lakše da prođu neprimećeno.

Istraživanja metakognicije, odnosno sposobnosti da procenjujemo sopstveno razmišljanje, pokazuju da samopouzdanje i tačnost nisu nužno usko povezani. Kod iskusnih ljudi i tačan odgovor i greška mogu da budu praćeni istim osećajem sigurnosti. Za razliku od njih, osobe sa manje iskustva češće mogu da posumnjaju u svoj rad i odluče da ga ponovo provere.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je stanje toka prijatno i motivišuće. Kada nam posao ide glatko i pruža zadovoljstvo, ponovno pregledanje urađenog može delovati nepotrebno. Što smo više puta doživeli da je takav rad zaista bio kvalitetan, lakše poverujemo da će svaki sledeći put biti isto.

Kad ogledalo postane najveći neprijatelj: Znakovi da nezadovoljstvo izgledom prerasta u problem

Kako sprečiti da osećaj uspeha zameni proveru

Rešenje nije u izbegavanju stanja toka, jer ono može da pomogne da zahtevne zadatke obavljamo brže i uz manje napora. Važno je, međutim, razumeti da potpuna usredsređenost nije garancija preciznosti i da stvarnu proveru treba posmatrati kao poseban korak u radu.

Korisno je da urađeno pregledamo nakon kraće pauze, kada možemo da se odmaknemo od prvobitnog načina razmišljanja i lakše uočimo propuste. Umesto da tražimo potvrdu da je sve dobro, trebalo bi namerno da pokušamo da pronađemo moguće greške.

Za ljude koji su veoma stručni u svom poslu posebno je važno da najpažljivije proveravaju upravo one zadatke u koje imaju najviše poverenja. Njihovo iskustvo često čini da posao obavljaju sa lakoćom, ali ta lakoća ne sme da bude jedino merilo kvaliteta.

Zimska depresija ili samo jesenji umor?