Sve za spas deteta, pa i lečenje autizma putem društvenih mreža: Nova opasnost vreba roditelje u Srbiji

Na društvenim mrežama u Srbiji se pojavila žena koja tvrdi da leči autizam tako što se povezuje sa precima obolelih, pri čemu ističe da je autizam bolest koja nastaje zbog grehova roditelja i predaka i da je to zapravo "demonska priča". 

Većina vas se čudi kako neko uopšte može da poveruje u to i pritom plati, ne malu sumu novca, kako bi na ovaj način spasili dete. A ključ je upravo u toj rečenici spasiti dete, jer roditelji obolelih od autizma čine sve kako bi njihova deca imala koliko toliko normalan život. 

Borbi sa predrasudama, nerazumevanjem okoline, inkluzijom koja je neretko samo na papiru, pojedini roditelji bore se i sa ovakvim ljudima, a da ni ne znaju da je u pitanju borba. Koliko je opasno na ovaj način se "poigravati" sa jednom ozbiljnom bolešću kao što je autizam, davati nadu roditeljima, koji zbog toga gube dragoceno vreme da detetu pruže zaista adekvatnu i stručnu pomoć? 

Sve o vakcini protiv ovčijih boginja: Da li je mogu osim dece primiti i odrasle osobe?

Odgovore na ova pitanja dale su nam u emisiji "Popodne" na UNA televiziji defektolog Gordana Zečević i majka autističnog dečaka Jelena Inić Šebez.

"Tužno je da takve osobe dobijaju bilo kakav prostor. Roditelji kada saznaju da dete ima dijagnozu autizma budu očajni i u tom svom očajanju, traže brzo rešenje. Ako je to brzo rešenje da se konektujem sa precima, hajde da se konektujem, umesto dugačkog puta koji ih svakako čeka", kaže defektolog Gordana Zečević. 

Ona ističe da je lečenje deteta sa autizmom dugotrajan proces.

"Dete sa autizmom odrasta u osobu sa autizmom i autizam je celoživotno stanje. To stanje neće prestati i nestati, ali kvalitet života osobe sa autizmom može da bude vrlo dobar. Sve zavisi od toga koliko investiramo, koliko se roditelji i porodica trude. Roditelji se trude ukoliko ih struka usmeri i da jasne smernice, a ne 'pričam ti priču'. Sa detetom radimo na primer od njegove treće godine, postavljanje puno kratkoročnih ciljeva dovodi do ostvarenja dugoročnih ciljeva, a to je da dete postane što samostalnije u svom životu i da ima kvalitet života koji zaslužuje svako dete" ističe defektolog.

Jelena Inić Šebez, mama Luke, dečaka sa autizmom podseća da svi roditelji dece sa autizmom često čuju rečenicu "šta li je neko u porodici zgrešio pa da dete sad ispašta" i da je roditeljima najteže u prvim danima, da prihvate dijagnozu i činjenicu da njihovo dete neće biti kao druga deca. 

"Bila sam spremna da probam sve, da pokucam na sva vrata. Razumem potebu roditelja da 'reše' autizam, ali to ne ide ovim putem. Stručnjaci su ti koji pomažu našoj deci, a vera u Boga pomaže nama roditeljima da se ne osećamo uplašeno, i da smognemo snage da idemo dalje", ističe Jelena.

Ona naglašava da je za porodicu najvažnije da zdravorazumski razmišlja i realno sagleda situcuaciju.

"Autizam je postao isplativ zanat za određene ljude. Mi roditelji dece sa autizmom smo osetljiva grupa koja je na meti raznih nadrilekara i nadristručnjaka".

Obe sagovornice naglašavaju da je bol prihvatanja deteta sa autizmom veliki, da roditelji često gube sposobnost kritičkog razmišljanja, ali da je najvažnije da daju svoje poverenje stručnim i školovanim ljudima, koji su otvoreni da saslušaju i roditelje i tako pomažu celoj porodici.

Ispovest koja tera suze na oči: Maja Odžaklijevska o unuku koji ima autizam