Toplotni talas donosi psihički stres: Pojačana anksioznost i napadi panike

Ekstremne vrućine ne predstavljaju samo fizički izazov, već sve češće i ozbiljan psihički teret, o kojem se, kako navode stručnjaci, još uvek nedovoljno govori.

Sve više Evropljana na društvenim mrežama deli svoja iskustva sa nesnosnim temperaturama, opisujući stanje kao izrazito stresno i iscrpljujuće. Mnogi priznaju da se osećaju uplašeno, anksiozno i preopterećeno, dok pojedini navode i osećaj sličan "zarobljenosti" ili "života u kavezu".

Mladi u Srbiji masovno padaju u nesvest: Mnogi prave veliku grešku tokom toplotnog talasa

Deo korisnika tvrdi i da su zbog ekstremnih vrućina doživeli napade panike.

Oglasila se psihološkinja

Prema savetnici L. J. Džons, registrovanoj pri Britanskom udruženju za savetovanje i psihoterapiju (BACP), takve reakcije su uobičajene i razumljive.

"Toplotni talas može značajno da utiče na mentalno zdravlje. Ljudi tokom perioda ekstremnih vrućina često postaju anksiozniji, razdražljiviji, emocionalno i fizički iscrpljeni", istakla je za Metro.

Dodaje da su osobe koje se već bore sa anksioznošću, depresijom ili senzornom osetljivošću posebno ranjive u takvim uslovima.

Kako da se hranite tokom letnjih vrućina: Sačuvajte energiju tokom celog dana

"Tada se često pojačavaju postojeće poteškoće, a mnogi opisuju i osećaj zarobljenosti, naročito kada ne mogu da napuste dom, da se bave aktivnostima na otvorenom ili da održavaju rutine koje im inače pomažu", objašnjava Džons.

Zašto vrućina utiče na psihu?

Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od ključnih razloga fiziološki stres koji visoke temperature stvaraju u organizmu. Povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, dehidracija i poremećaj sna mogu izazvati reakcije koje se lako preklapaju sa simptomima anksioznosti.

Kada se tome doda nedostatak kvalitetnog sna i dugotrajna fizička nelagodnost, emocionalna otpornost prirodno slabi. Osim toga, vremenski ekstremi kod mnogih stvaraju osećaj gubitka kontrole.

Toplotni talas i alkohol: Opasna kombinacija za zdravlje

Brige o zdravlju, sigurnosti članova porodice i kućnih ljubimaca, kao i šire zabrinutosti oko klimatskih promena, dodatno pojačavaju psihološki pritisak. U nekim zemljama situaciju otežava i nedovoljna prilagođenost infrastrukture visokim temperaturama, uključujući manjak klimatizacije i rashladnih javnih prostora.

"Kada ljudi nemaju mogućnost da se efikasno rashlade ili pobegnu od vrućine, lako se javlja osećaj zarobljenosti", objašnjava Džons. "Psihološki teret ne proizlazi samo iz temperature, već i iz osećaja da nemamo kontrolu nad situacijom i da ne možemo normalno da funkcionišemo."

Upozorenje za osobe koje uzimaju antidepresive

Stručnjaci upozoravaju i na dodatni rizik za osobe koje koriste određene lekove, uključujući antidepresive. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji se često koriste u lečenju depresije i anksioznosti, mogu uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu.

"Ne znači da se leto ne može normalno preživeti, ali oprez je neophodan tokom ekstremnih vrućina", ističe dr Asim Čima, specijalista interne medicine i kardiologije.

Istraživanje otkrilo tamnu stranu rada od kuće: Može biti štetno za mentalno zdravlje

"Neki lekovi utiču na termoregulaciju ili smanjuju znojenje, što povećava rizik od dehidracije, iscrpljenosti ili toplotnog udara."

Dodaje da se takvi efekti mogu javiti kod pojedinih SSRI lekova poput sertralina i fluoksetina, ali i SNRI lekova i tricikličnih antidepresiva. Sličan efekat mogu imati i neki antipsihotici, beta-blokatori, diuretici i antihistaminici.

Kako ublažiti anksioznost tokom toplotnog talasa

Stručnjaci savetuju fokusiranje na ono što je pod ličnom kontrolom. To uključuje redovnu hidrataciju, rashlađivanje prostora, laganiju ishranu i prilagođavanje dnevne rutine, posebno kada je reč o snu i fizičkoj aktivnosti.

Mentalno zdravlje i ishrana: Neredovni obroci povećavaju rizik od depresije

Preporučuje se i zadržavanje aktivnosti koje doprinose mentalnoj stabilnosti, ali u prilagođenom obliku – na primer vežbanje u ranim jutarnjim satima ili boravak u rashlađenim prostorima. Takođe se savetuje umereno praćenje vesti i vremenskih prognoza, bez prekomernog izlaganja informacijama koje mogu pojačati stres.

"Važno je zapamtiti da su razdražljivost i nelagodnost u ovakvim uslovima normalne reakcije", poručuje Džons.

"Ali ako anksioznost postane dugotrajna ili počne da ometa svakodnevno funkcionisanje, potrebno je potražiti stručnu pomoć."

Zašto je dobro razgovarati sa kućnim ljubimcima: Psiholozi imaju objašnjenje