Tropski dani su ozbiljan test za organizam: Doktorka za UNU otkriva ko je najugorženiji i kako se zaštititi

Vrelo leto i tropske noći ozbiljan su test za organizam, posebno za starije i hronične bolesnike koji pripadaju najrizičnijoj grupi. Osim na opšte stanje organizma, visoke temperature mogu da se odraze i na terapiju koju pacijenti uzimaju, a pitanje kojim se bavimo jeste kako se prilagoditi tropskim temperaturama i proći bez ozbiljnijih posledica.

Hipertenzija, srčana aritmija, dijabetes. Spisak hroničnih bolesti je duži, a najugroženiji su upravo najstariji sugrađani koji u svojoj istoriji bolesti imaju neku od njih. Stoga lekari ističu da je neophodno ponašati se u skladu sa vremenskim prilikama i ne otežavati sebi, kad se već vreme dovoljno pobrinulo za to.

Izdato upozorenje: Temperature dostižu opasan nivo - vrhunac toplotnog talasa u Srbiji

Zašto smo tokom ekstremnih vrućina umorni i razdražljivi? Odgovor se krije u hormonima

"Da ne izlaze na veliku temperaturu napolje, ako moraju da izlaze da imaju šešire, naočare, kreme sa većim zaštitnim faktorom, da nose laganu odeću, i obuću, i da ne rade teže fizičke poslove. Da ne idu u kupovine s većim teretom, da uzimaju dosta tečnosti, ali da to ne bude alkohol ili gazirana pića. Kod njih je osećaj žeđi veći, dolazi do pregrevanja, grčeva, gubitka svesti, kao i kod sunčanice", ističe za UNU lekar opšte prakse Nada Dubljanin.

Ekipa UNA televizije želela je da proveri među našim najstarijim sugrađanima u kojoj meri se štite i da li poštuju savete lekara. Ipak, u najtoplijem delu dana, oko 16 časova, oko Narodne skupštine i u Bulevaru kralja Aleksandra nismo zatekli "neodgovorne seniore" i gužvu. 

"U 16 sati i 15 minuta na Bulevaru kralja Aleksandra, nema velike gužve, temperatura 30 i kusur dobrih stepeni, i ono što je najbitnije za našu priču, i ovom trenutku, zaista, od centra grada, nismo sreli gotovo nijednog starijeg sugrađanina, odnosno penzionera. To nas na neki način navodi na pretpostavku da su možda naši najstariji sugrađani najpedantniji, i da najviše slušaju savete stručnjaka, a to je da se iz kuća, bez preke potrebe, ne izlazi u najtoplijem delu dana", ističe naš reporter Stefan Petrović. 

Kako se to može osetiti ovih dana u prestonici, temperatura od 30+ stepeni takva je i u 11 i u 16 časova, a neretko i posle 18 sati kada se svi nadaju predahu i padu temperature. Ipak, to ne znači da svi građani mogu da ostanu kod kuće usled ovakvih vremenskih prilika. 

Ima i onih koji više nisu na spisku mladih, ali zbog prirode posla, moraju da rade na pijaci. Oni su tamo svakoga dana i uslužuju one koji letnje osveženje traže u voću i povrću. Nažalost, na ulicama se mogu sresti i oni koji su pošli put lekara, po promenu terapije, jer vrućina retko kome prija. 

Na kraju dana, poruka je uvek ista i jasna - uz poštovanje svih preporuka i najpre, slušanje sopstvenog organizma, i vreli letnji dani mogu da se prebrode dosta lakše.

Šta se na vrućini dešava sa krvnim pritiskom? Kardiološkinja ima jasan odgovor

Tropske noći postaju opasne: Stručnjaci za UNU otkrivaju ko je na najvećem udaru i kako se zaštititi