Uradite nešto za sebe: Prestanite sa ovom navikom ako hoćete da smanjite salo na stomaku

Masnoća na stomaku, tehnički poznata kao visceralno masno tkivo, može da predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje. Radi se o vrsti masnoće koja se taloži duboko u stomaku, okružujući organe poput jetre i creva. Time ne samo da stomak izgleda zaobljenije, već visceralno masno tkivo stvara upalne proteine koji povećavaju rizik od hroničnih bolesti poput bolesti srca, dijabetesa, nealkoholne masne bolesti jetre i nekih vrsta raka.

Da li vam je garderoba sve tešnja kako starite: Ovo su godine u kojima se većina ljudi ugoji

Međutim, životne navike i ishrana imaju veliki uticaj na količinu visceralnog masnog tkiva. Ako ste među onima koji žele da smanje visceralno masno tkivo, treba da prestanete s jednom navikom koja je mnogima od nas postala deo svakodnevice.

Kako piše Eating Well, preterano i dugo sedenje navika je broj jedan koju treba odmah prekinuti kako biste smanjili visceralno masno tkivo.

Fali nam fizičke aktivnosti

Većina ljudi nije dovoljno aktivna, kako zbog načina života, tako i zbog lenjosti. Iako stručnjaci preporučuju da u nedelji budete aktivni najmanje 150 minuta, manje od polovine ljudi zapravo je fizički aktivno.

Dodaju kako istraživanja pokazuju da povećanje fizičke aktivnosti može biti jedan od najboljih načina za zaustavljanje napredovanja bolesti uzrokovanih viškom telesne masnoće.

Poželjno je da judi u ovim godinama imaju višak kilograma: To im čuva zdravlje

S time se složila i dijetetičarka Erin Palinski Vejd, koja ističe:

"Povećanjem kretanja možete izgraditi nemasnu fizičku masu, što pomaže u povećanju osnovnog metabolizma, čime se podstiče povoljnija fizička kompozicija.

Kretanje je rešenje

Kretanje takođe podstiče metabolizam masnoća i reguliše nivo insulina, pomažući telu da učinkovitije sagoreva taloženje masnoće."

Savetuje da odaberete aktivnosti koje vam neće značajno promeniti život, ali će ipak imati pozitivan uticaj na zdravlje.

Upaljen alarm: Naše doktorke upozoravaju da svaki peti građanin Srbije ima teži oblik gojaznosti

"Uključite kretanje u svoj dan malim promenama, poput penjanja stepenicama umesto korišćenja lifta, parkiranja dalje od ulaza ili dužeg puta do aparata za kafu na poslu kako biste dodali više koraka u svoj dan", dodaje Vejdova.

Takođe, korisno je postaviti i alarme tokom dana koji će vas podsetiti da ustanete s radnog mesta i kratko prošetate.

"Svakih 30 do 60 minuta postavite podsetnik da ustanete, rastegnete se ili prošetate nekoliko minuta. To prekida duge periode sedenja i pomaže u stimuliraciji cirkulacije i aktivnost mišića", ističe dijetetičarka Patricija Banan.

Podaci iz poslednje ankete upozoravaju: Oni koji rade od kuće imaju veći rizik da budu gojazni