Večera – da ili ne? Stručnjaci otkrivaju koliko sati pre spavanja ne smemo da jedemo

Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.

Učesnici istraživanja koji su izbegavali kasne večernje obroke zabeležili su merljiva poboljšanja u nizu zdravstvenih pokazatelja, od krvnog pritiska do nivoa šećera u krvi, i to bez ikakvih promena u vrsti ili količini hrane koju su jeli.

Namirnica koja se vratila na trpeze: Ishranila generacije, a danas ponovo aktuelna

Nova studija sugeriše da tempiranje obroka, a posebno izbegavanje hrane tri sata pre spavanja, može značajno unaprediti kardiovaskularno i metaboličko zdravlje, piše Food & Wine.

Ovaj čaj može da ublaži simptome alergije na polen: Dobar i za jačanje imuniteta

Vreme obroka važnije od sadržaja tanjira

Iako se saveti o zdravoj ishrani najčešće odnose na to šta stavljamo na tanjir, sve veći broj istraživanja pokazuje da je vreme obroka podjednako važno. U februaru su naučnici sa Northwestern Medicine objavili u časopisu Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology rezultate studije koja je istraživala kako usklađivanje noćnog posta sa prirodnim ciklusom spavanja i budnosti utiče na zdravlje. Cilj je bio da se proveri može li se, bez promene kalorijskog unosa, poboljšati ključne pokazatelje zdravlja srca i metabolizma.

Ako primetite ove tri stvari, moguće je da partner ostaje sa vama samo iz navike

Tok istraživanja

Istraživački tim okupio je 39 dobrovoljaca starosti od 36 do 75 godina, koji su imali prekomernu telesnu težinu ili gojaznost, kao i povišen rizik od kardiometaboličkih bolesti. Učesnici su podeljeni u dve grupe. Prva je pratila protokol produženog noćnog posta, što je značilo da su morali da izbegavaju hranu tri sata pre spavanja. Kontrolna grupa zadržala je svoje uobičajene navike. Obe grupe su takođe prigušivale svetla tri sata pre odlaska na spavanje.

Značajna poboljšanja za zdravlje srca

Nakon sedam i po nedelja, tim je utvrdio da su učesnici iz grupe sa produženim postom imali niži noćni krvni pritisak, pravilniji srčani ritam tokom spavanja i bolju kontrolu šećera u krvi tokom dana. Ipak, intervencija nije pokazala poboljšanje u ukupnoj osetljivosti na insulin. Konkretno, krvni pritisak im se snizio za 3,5 odsto, a broj otkucaja srca za 5 odsto, što su istraživači ocenili kao "važan znak kardiovaskularnog zdravlja". Takođe su pokazali snažniji dnevno-noćni obrazac srčanog ritma, što je povezano sa boljim zdravljem srca.

Odmah ih izbacite iz fižidera: Tri omiljena mlečna proizvoda koja Srbi obožavaju, a uzrokuju nadutost i holesterol

"Usklađivanje perioda posta sa prirodnim ritmovima budnosti i spavanja može poboljšati koordinaciju između srca, metabolizma i sna, što zajedno štiti kardiovaskularno zdravlje", izjavila je dr Danijela Grimaldi, glavna autorka studije i vanredna profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern.

U Srbiji 700.000 ljudi živi sa ovom hroničnom bolešću: Jedna stvar je najveći izazov u lečenju

Praktična strategija dostupna svima

Istraživači su naglasili da su se učesnici pridržavali protokola u čak 90 odsto slučajeva, što pokazuje da je ovakav pristup izvodljiv i u svakodnevnom životu. Dodali su da bi ovo mogla biti efikasna "nefarmakološka strategija za poboljšanje kardiometaboličkog zdravlja".

"Nije važno samo koliko i šta jedete, već i kada jedete u odnosu na to kada spavate. To je ključno za fiziološke koristi koje donosi vremenski ograničen unos hrane", zaključila je dr Filis Zi, dopisna autorka studije.

Znate li koje voće ima najviše šećera?