Zabrinuti ste da ne dobijete Alchajmerovu bolest? Nauka nudi pomoć - počnite da hodate

Ako vam je bila potrebna još jedna motivacija da svakog dana pređete svoje korake, nauka vam upravo pruža razlog. Nova studija pokazuje da svakodnevno hodanje može smanjiti rizik od kognitivnog opadanja - posebno kod onih koji imaju genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest.

Skoro 3.000 učesnika, starosti između 70 i 79 godina, prijavljivalo je svoje svakodnevne navike hodanja tokom 10 godina, prema istraživanju koje će biti predstavljeno na godišnjoj Međunarodnoj konferenciji Udruženja za Alchajmerovu bolest. Oni koji su prijavili da su održavali ili povećavali svoje navike hodanja tokom godina pokazali su veća poboljšanja u brzini obrade i izvršnim funkcijama.

Oralno zdravlje direktno utiče na mozak: Zapanjujuća veza sa Alchajmerom i demencijom

Loše vesti: Evropska agencija za lekove odbila da izda licencu novom leku za Alchajmer

Prednosti hodanja bile su posebno uočljive među onima sa genetskom predispozicijom za razvoj Alchajmerove bolesti, navodi se u preliminarnom izveštaju, koji još nije prošao recenziju niti je objavljen u profesionalnom časopisu, piše CNN.

„Znamo da se sedentaran način života povećava kako starimo, a fizička aktivnost opada,“ rekla je dr Sindi Barha, vanredni profesor kineziologije na Univerzitetu Kalgari u Alberti.

„Zato preporučujemo smanjenje vremena provedenog u sedenju tako što ćete uvesti kratke šetnje između perioda kada morate da sedite.“

Neurološkinja Perović za UNU o oboljenju koje muči Brusa Vilisa: Prepoznajte znakove afazije na vreme

Kako funkcioniše Alchajmerova bolest?

Alchajmerova bolest je težak oblik demencije za koji se veruje da je uzrokovan nakupljanjem štetnih naslaga u mozgu koje ometaju komunikaciju nervnih ćelija, što na kraju dovodi do njihove smrti, rekla je Barha.

Kako sve više nervnih ćelija umire, ljudi sa Alchajmerom mogu razviti progresivni gubitak pamćenja, konfuziju, promene ličnosti i fizičko propadanje. Na kraju, bolest može biti fatalna, a poznatog leka nema.

Veruje se da genetika igra značajnu ulogu u bolesti. Posebno, genotipovi nazvani APOE utiču na metabolizam naslaga i drugih masti u krvotoku. Jedan specifičan tip, APOE4, otežava mozgu uklanjanje naslaga i povezan je sa većim rizikom od kognitivnog opadanja.

Oko 15% do 25% ljudi ima ovu verziju APOE gena, a jedini način da to saznate je genetskim testiranjem, prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, koje prenosi CNN.

Veza uma i tela

Iako nova studija nije testirala jedinstven režim hodanja, Barha predlaže hodanje više puta dnevno kako bi se razbio sedelački način života i održavanje doslednih navika hodanja iz godine u godinu radi prevencije kognitivnog opadanja.

„Potrebno je još istraživanja da bismo zaista utvrdili koliko koraka je potrebno, ali više je sigurno bolje. Sledeći koraci bi bili da zapravo utvrdimo minimalnu količinu hodanja za različite podgrupe, poput žena i muškaraca, nosilaca APOE4 i onih koji to nisu.“

Studija iz 2022. godine pokazala je da su čak i ljudi koji su hodali oko 3.800 koraka dnevno, bilo kojom brzinom, smanjili rizik od demencije za 25%.

Zabrinjavajuće saznanje o Alchajmeru: Naučnici pred novim izazovom

Šta bi moglo da se dešava između mozga i ostatka tela? Stručnjaci imaju nekoliko teorija.

Prvo, pokazano je da redovno vežbanje pomaže telu da proizvodi više proteina zvanog neurotrofni moždani faktor, ili BDNF, koji je poput đubriva za vaš mozak, pomažući mu da stvara nove ćelije i formira nove veze, objasnila je Barha.

„Mislimo da se proteini oslobađaju iz mišića i putuju do mozga i, bilo kroz krvno-moždanu barijeru ili na njenom nivou, pokreću reakciju koja na kraju dovodi do povećanja neurotrofnog moždanog faktora u mozgu,“ rekla je ona.

Druga teorija je da vežbanje smanjuje neuroinflamaciju, uobičajen simptom Alchajmerove bolesti.

Mozak šalje imune ćelije zvane mikroglija da napadnu nakupljene naslage, ali to može imati kontraefekat, objasnila je dr Kristijan Vran, vanredni profesor medicine u Centru za kardiovaskularna istraživanja pri Opštoj bolnici Masačusets i na Harvard medicinskoj školi.

Hronična upala može dovesti do toga da mikroglija počnu da napadaju i zdrave moždane ćelije, oštećujući moždane veze.

„Ako vežbate, zapravo jačate genski program koji mikrogliji treba da bi pravilno funkcionisala,“ zaključila je doktorka Kristijan Vran.

Rizik od Alchajmera: Memorijski centri u mozgu se smanjuju sa povećanjem obima struka

Alchajmer je podmukla bolest od koje u Srbiji boluje oko 200.000 ljudi