Beluga kitovi vole jednu stvar kao slonovi i majmuni

Kada ih je jedan student konačno analizirao, otkrio je prve naučne dokaze da ove zagonetne životinje prepoznaju sebe u ogledalu, pridružujući se elitnom klubu samosvesnih bića, prenosi RTS.

Dajana Ris kognitivni psiholog i ekspert za morske sisare sa Hanter koledža, odlučila je da testira beluge, vrstu poznatu po velikom, složenom mozgu i bogatom društvenom životu. Inspirisana studijom iz 1970. godine koja je dokazala da šimpanze prepoznaju sebe u ogledalu, Ris je već u istraživanjima potvrdila ovu sposobnost kod delfina i azijskih slonova.

Pravi lek protiv stresa: Četiri najveselije rase pasa koje unose čistu sreću u svaku kuću

U Njujorškom akvarijumu postavila je ogledalo u bazen gde su boravile četiri ženke beluga kitova: Keti, Marina, Nataša i njena sedmogodišnja ćerka Maris. Međutim, Dajana Ris počela je da radi na drugim projektima, koji su bili važniji.Tako su snimci beluga ostali neanalizirani. "Nekako smo to pustili", priseća se Rosova.

Skoro dvadeset godina kasnije, 2020. godine, sudbina je ponovo umešala prste. Aleksander Mildener, student koji je kao dete bio "potpuno očaran" upravo tim belugama, upisao je master program kod profesorke Ris.

Pandemija kovida 19 ograničila je terenska istraživanja, pa mu je bio potreban projekat za tezu. Ris se setila zaboravljenih snimaka. Mildener je proveo lokdaun pažljivo digitalizujući i analizirajući video-zapise svojih starih prijatelja, "samih kitova koji su me inspirisali da se bavim ovom naukom".

Pet krava ostavili na udaljenom ostrvu - 130 godina kasnije morali su da uklone celo krdo

Koraci ka samosvesti

Proces prepoznavanja sebe u ogledalu obično prati specifične faze. Životinje prvo reaguju na samo ogledalo, pokušavajući da pogledaju iza njega. Zatim sledi društveno ponašanje, kao da u odrazu vide drugu jedinku. Kod vrsta koje poseduju samosvest, ovu fazu brzo zamenjuje takozvano "testiranje kontingencije" - ponavljajući pokreti kojima proveravaju da li odraz reaguje na njih.

"To je kao kada vidite sebe na sigurnosnoj kameri u prodavnici", objašnjava Ris. "Pomerite glavu ili podignete ruku da proverite: 'Da li sam to ja?'" Upravo tu se, kako kaže, "upali sijalica". Nakon toga, životinja počinje da koristi ogledalo kao alat za posmatranje sebe, pokazujući "samo-usmereno ponašanje".

Ako vaša mačka spava kod vaših nogu, to nije slučajno: Evo šta pokušava da vam poruči

Dok su dve starije beluge uglavnom ignorisale ogledalo, Nataša i njena ćerka Maris bile su veoma zainteresovane. Tokom prve sesije, obe su škljocale vilicama prema svom odrazu, što je ponašanje koje beluge ponekad koriste za zastrašivanje.

Ubrzo su prešle na testiranje kontingencije: Nataša je klimala glavom, dok ju je Maris mrdala gore-dole i levo-desno. U drugoj sesiji, obe su pokazale samo-usmereno ponašanje. Posmatrale su sebe dok se okreću, zavirivale u sopstvena usta, a Maris je izvodila i pokret koji su istraživači nazvali "pec shimmy" - ritmično mahanje grudnim perajima. Često su ispuštale mehuriće, a zatim ih grizle. "To nisu ponašanja koja vidite kada ogledalo nije prisutno", ističe Mildener. "Bilo je zaista prelepo za gledati."

Konačni dokaz samosvesti je takozvani "test sa oznakom"

Istraživači nanesu privremenu, netoksičnu oznaku na deo tela životinje koji ona ne može videti bez ogledala. Ako životinja koristi ogledalo da pronađe i istraži oznaku, smatra se da je test prošla. Maris nije prošla ovaj deo testa, ali Nataša jeste. Nakon što joj je naneta crna oznaka iza desnog uha, provela je neobično mnogo vremena okrećući tu stranu tela ka ogledalu, ponekad je čak i pritiskajući uz njegovu površinu. Prema nalazima studije, objavljene u časopisu PLOS One, ovo je potvrdilo sposobnost prepoznavanja sebe u ogledalu kod ove vrste.

Ko bi rekao: Studija otkrila iznenađujuću istinu o namćorastim ljubimcima

Otkriće da i beluge poseduju samosvest ima dublje implikacije. Dugo se smatralo da je to isključivo ljudska osobina, ali lista se polako širi i sada uključuje velike majmune, delfine, slonove, svrake, pa čak i jednu vrstu ribe. "Pronalaženje ovih zajedničkih sposobnosti i nivoa svesti kod drugih vrsta budi više empatije prema njima", rekla je profesorka Ris.

Rosova podseća da su istraživanja o kulturi i ponašanju kitova sedamdesetih godina pomogla u donošenju ključnih zakona o zaštiti, poput američkog Zakona o zaštiti morskih sisara. Nada je da će svest o inteligenciji beluga ojačati globalnu posvećenost očuvanju ovih veličanstvenih životinja i njihovih staništa, koja su sve ugroženija.

Zašto je većina narandžastih mačaka muškog pola? Nauka ima odgovor