Kako životinje spasavaju svet od klimatskih promena?

Često govorimo o uticaju ljudi na klimatske promene. Sasvim je logično, međutim, postaviti i pitanje: Da su ljudi jedina živa bića koja utiču na taj problem?

Afrički šumski slon najmanja je živa vrsta slona, koja igra veliku ulogu u očuvanju ekosistema. Dok tumaraju džunglom, oni gaze žbunje koje brzo raste i smanjuje njihovu količinu u džungli.

Na taj način, dozvoljavaju drveću koje se sporije razvija da napreduje, a stabla upijaju velike količine ugljen-dioksida. Ovi slonovi tako, u proseku, pomognu u skladštenju 9,5 hiljada tona ovog gasa.

Osim toga što obožavaju da se bašakare u vodi, morske vidre takođe čuvaju i podvodne alge. Šume algi na okeanskom dnu su među najznačajnijim apsorberima ugljen-dioksida iz atmosfere, pošto taj gas koriste za rast svojih lisnatih struktura.

One su, takođe, i jedno od omiljenih jela na meniju morskih ježeva. U nekontrolisanim uslovima, ove bodljikave životinje brzo se razmnožavaju pa im samim tim treba i više hrane. Tu na scenu stupaju morske vidre – kao ključni predatori morskih ježeva, koji održavaju njihovu populaciju pod kontrolom.

Tapiri – jedu različite vrste voća i "seju" seme preko izmeta, koje kasnije klija i raste. Ova regeneracija se smatra jednom od najjeftinijih i najefikasnijih metoda za obnovu šumskih ekosistema u tropima.

Istraživanje je pokazalo da tapiri raznose tri puta više semena, a da se razlog krije u ljubavi prema stabljikama koje bujaju. Teret očuvanja planete treba pre svega da nosi čovek, a životinje da budu naši saborci.