Počela seoba na jug: Posetili smo najveće stanište roda u Srbiji i proverili šta ih čeka na dugačkom putovanju
Pred rodama je put dug oko 10.000 kilometara
Autor: Srđan Ristić
11.09.2026. 19:59
Podeli:
Kako se bliži jesen, počinje seoba ptica u toplije krajeve. Mi smo proverili kretanje jedne od najomiljenijih vrsta i posetili drugu najveću koloniju belih roda u Evropi, koja se nalazi u Novom Sadu, da bismo saznali kuda su tačno krenule te ptice.
Nebo iznad naših glava ovih dana tiho se prazni, a jedna od najstarijih misterija u prirodi ponovo dobija svoj epilog. Dok se polako opraštamo od leta, za milione ptica selica putovanje ka jugu već je uveliko počelo.
„Ptice se sele tamo gde ima hrane‚ to je cela poenta oko selidbe, znači ptice ovde završe svoje gnežđenje i one krenu dole na jug, da bi preživele i onda kada postane nepovoljno onda se vraćaju nazad, kada je ovde povoljno. I onda se gnezde i to tako već nekoliko hiljada godina“, objašnjava za UNU Vilmoš Barkoci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Za mnoge rode sve počinje nadomak Novog Sada, u industrujskoj zoni koja čuva drugu najveću koloniju belih roda u Evropi. Pre 12 godina došao je prvi par, a ove sezone bilo je čak 75 gnezda, tako da je danas ta kolonija druga posle najbrojnije u Španiji. Njihov broj svake godine veoma brzo raste pa je procena da će uskoro i zauzeti prvo mesto.
Nastala je na vlažnom staništu, u blizini gradske deponije, koja rodama služi kao izvor hrane. Trenutno su gnezda pusta. Dok su vlasnici na putu, njihovi domovi sada privlače druge stanare, poput vrana koje su ih vć zauzele.
Pred rodama je put dug oko 10.000 kilometara. Rode iz srednje i istočne Evrope prate istočnoevropsku rutu preko Bosfora, Izraela, do severa i istoka Afrike, a najupornije stignu i do juga tog kontinenta.
Dok guske i ždralovi putuju u jatima koja predvode starije ptice, kod roda važi potpuno suprotno pravilo – mlade kreću same na jug.
„One već možda čak i stignu ili su na pola puta i tek tad kreću odrasle ptice. Mlade ptice oko tri godine lutaju po Africi pre nego što se vrate nazad gde se gnezde. Postoje neke teorije da one prate neka magnetna polja, položaj planete“, kaže nam Barkoci.
Migracije ptica su fenomen koji nije bio objašnjen sve do početka 19. veka.
„Još u antičkom periodu Grčke se pričalo da ptice nestaju u mulju, odlaze na Mesec. Tek 1822. godine su zapravo shvatili naučnici da ptice na jesen nestaju zato što odlaze u Afriku. Vratila se jedna bela roda iz Afrike sa strelom probodenom kroz njeno telo, živa se vratila, poreklom od nekog afričkog plemena“, ispričao je za UNU Barkoci.
Njihov dug put do tamo i nazad danas je opasniji nego ikada, jer ih na trasama vrebaju krivolov, neobezbeđeni stubovi elektromreže i urbane prepreke.
Dok se gnezda nad Vojvodinom polako hlade, a rode krstare ka toplijim krajevima, do sledećeg proleća i njihovog povratka na ove krovove, mi im želimo srećan put i miran let.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
