Da li možete da prodate nelegalnu nekretninu? Stručnjaci otkivaju šta Zakon "Svoj na svome" dozvoljava

Problem nelegalnih objekata u Srbiji traje decenijama, a posledice najviše osećaju oni koji pokušavaju da ih prodaju ili kupe. Kako neki od njih navode, notari odbijaju overu kupoprodajnih ugovora za takve nekretnine. Ovu tvrdnju su potvrdili iz jedne kancelarije javnog beležnika u Beogradu.

"Mi se ne bavimo overavanjem kupoprodajnih ugovora kada je reč o nelegalnim objektima", rekli su kratko.

Efekti dolaska Rusa i dalje prisutni: Tržište nekretnina u Srbiji zadržalo visoke cene stanova

Sofronijević: Cilj je da do kraja godine izdamo između 800.000 i milion potvrda za upis

Iz druge kancelarije su objasnili da overa zavisi od slučaja do slučaja kao i od dokumentacije koju poseduje osoba koja želi da proda nekretninu.

Njihove izjave potvrdio je i izvršni direktor City Expert Miloš Mitić. On je za naš portal ukazao da se agencija u kojoj radi ne bavi prometovanjem navedenih objekata.

"Ja nikome ni ne preporučujem da kupi nelegalnu nekretninu. Verovatno da neki deo naše konkurencije to radi, ali notari ne mogu da overavaju ugovore za objekte koji nisu upisani u Katastar", kazao je.

Napomenuo je da postoji razlika između starogradnje i novogradnje i da se neoveravanje ugovora o kupoprodaji nelegalnih objekata odnosi na starogradnju.

"Novogradnja koja ima građevinsku dozvolu može da se prometuje iako nije upisana u Katastar", ukazao je za Euronews Srbija. 

Objasnio je da najveći broj takvih objekata kasnije dobije upotrebnu dozvolu i bude upisana u Katastar.

"Relativno retko se dešava da ne dobiju upotrebnu dozvolu jer se investitori više ne bave nadogradnjom, odnosno izmenom gabarita jer je zarada dobra. Upotrebna dozvola se ranije uglavnom nije dobijala jer su to činili", zaključio je za Euronews Srbija Miloš Mitić.

Problem sa overavanjem ugovora je nastao kada je na snagu stupio Zakon o ozakonjenju objekata, istakao je za advokat Lazar Borozan. Objasnio je da je njime bilo propisano da se upisuje posebna zabrana otuđenja za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja.

"To je vrlo jasno sugerisalo da ne mogu da se prometuju ako postoji zabrana otuđenja", rekao je.

Ukazao je da je to pitanje drugačije regulisao Zakon o prometu nepokretnosti. Prema tom Zakonu može da se prometuje nepokretnost za koju nije izdata upotrebna dozvola, ali je izdata građevinska.

"Takođe prema njemu može da se prometuje nepokretnost u odnosu na koju je u toku postupak legalizacije. Navodi se da javni beležnik u sklopu ugovora treba da unese upozorenje", kazao je.

Ocenio je da su navedena dva Zakona kontradiktorna i da se u tom slučaju gleda lex specialis, odnosno zakon koji je konkretniji za određenu materiju. 

"Prema mom stanovištu ne postoji konkretniji zakon koji bliže uređuje promet nego Zakon o prometu nepokretnosti", naveo je.

Napomenuo je da su se ugovori o kupoprodaji overavali, ali teže i da je veliki broj javnih beležnika izbegavao to da čini.

Istakao je da Zakon o ozakonjenju objekata više ne važi i da je sada na snazi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Zakon "Svoj na svome").

"Taj Zakon ne propisuje zabranu za promet nelegalnih objekata. Po mom stanovištu, to je još jedan dopunski argument da je sada promet moguć", zaključio je za Euronews Srbija Lazar Borozan. 

Kvadrat u Beogradu na vodi prešao 16.000 evra: Stručnjak otkrio gde su najjeftiniji, a gde najskuplji stanovi u Srbiji

Kvadrat u Crnoj Gori dostigao novi rekord: Primorje gura cene na istorijski maksimum