Istorijska prilika za zemlje u razvoju: Veštačka inteligencija može da ubrza rast zemalja za ceo vek

Veštačka inteligencija pruža zemljama u razvoju istorijsku priliku da za svega deset godina ostvare napredak za koji bi im ranije bio potreban čitav vek, ocenjuje Svetska banka u novom izveštaju.

Institucija upozorava da će brzina usvajanja ove tehnologije biti presudna kako zemlje sa nižim i srednjim prihodima ne bi propustile jedinstvenu razvojnu šansu.

Cene kuća u Srbiji skočile za skoro 20 odsto: Evo gde su najskuplje, a gde su najviše poskupele

Važno obaveštenje za građane: Bliži se rok za uplatu poreza na imovinu

Prema procenama Svetske banke, veštačka inteligencija mogla bi tokom ove decenije da poveća potencijalni godišnji privredni rast zemalja u razvoju sa 4,1 na 4,9 odsto, dok bi u razvijenim ekonomijama taj rast iznosio između 1,2 i 3,6 odsto.

Umesto razvoja sopstvenih velikih AI modela, što je skupo i tehnološki zahtevno, preporuka je da države u razvoju najpre usvoje postojeća rešenja, prilagode ih lokalnim potrebama, a tek potom razvijaju sopstvene tehnologije.

Izveštaj naglašava da koristi od veštačke inteligencije ne zahtevaju nužno ogromna ulaganja.

Posebno se ističe potencijal tzv. "male AI", odnosno aplikacija koje mogu da funkcionišu i u sredinama sa ograničenim pristupom internetu i električnoj energiji.

Koliko zapravo troši ventilator, a koliko klima? Razlika na računu za struju je ogromna

Takva rešenja mogu značajno da unaprede zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu i rad javne uprave.

Kao uspešne primere, Svetska banka navodi tutora za matematiku u Gani, dostupan putem SMS poruka na običnim mobilnim telefonima, koji je za samo pet dolara po učeniku postigao rezultate uporedive sa osmomesečnim kursom.

U Bangladešu je sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji povećao broj dnevno pregledanih pacijenata sa dijabetičkom retinopatijom za 40 odsto, dok su u Indiji AI sistemi za vremensku prognozu pomogli poljoprivrednicima da smanje troškove i povećaju efikasnost.

Poseban značaj veštačke inteligencije, navodi se u izveštaju, ogleda se u tome što može da nadoknadi nedostatak stručnog kadra u oblastima poput zdravstva, obrazovanja, poljoprivrede i državne administracije.

Istovremeno, rizik od automatizacije radnih mesta u zemljama u razvoju znatno je manji nego u bogatim državama.

Razvod u Srbiji može da vas košta i više od 1.000 evra: Evo od čega zavisi konačan račun

Procenjuje se da bi generativna AI mogla da ugrozi 4,5 odsto poslova u zemljama sa nižim prihodima, naspram 14,2 odsto u razvijenim ekonomijama.

Pored toga, oko 16,2 odsto radnih mesta u zemljama u razvoju moglo bi da ostvari rast produktivnosti zahvaljujući AI, što je gotovo na nivou razvijenih zemalja gde ovaj procenat iznosi 18,7 odsto, navodi Svetska banka na svojoj veb stranici.

Organizacija ipak upozorava da veštačka inteligencija nije bez rizika, dodajući da AI može da produbi razlike između bogatih i siromašnih zemalja, dodatno koncentriše tehnološku moć u rukama malog broja kompanija i poveća zavisnost od ograničenog broja dobavljača. 

Banka zato poziva zemlje u razvoju da, uz brzo uvođenje AI tehnologija, istovremeno razvijaju odgovarajuće zaštitne mehanizme i uslove koji će omogućiti da se koristi maksimalno iskoriste, a potencijalni negativni efekti svedu na minimum.

Važno obaveštenje za građane: Bliži se rok za uplatu poreza na imovinu

Ministar finansija objavio: Srbija broj jedan u Evropi po stopi rasta u drugom kvartalu ove godine