Struja od 700 evra - realnost ili moguća pretnja: UNA pita da li će energetski udar pogoditi i Srbiju?
Deo smo regiona i delimo njegovu sudbinu, ističu stručnjaci
Autor: Stefan Petrović
16.08.2026. 21:57
Podeli:
Cene struje na berzama u regionu dostižu i više od 700 evra po kilovat-času, dok je prirodni gas duplo skuplji nego prošle godine.
Pored globalnih previranja i zatvaranja Ormuskog moreuza, na ovaj rast utiče i nizak vodostaj na rekama, koji prati smanjena proizvodnja i hidro i nuklearnih elektrana.
Pitali smo da li će se i koliko aktuelna situacija u regionu odraziti na cene u Srbiji, i šta je ono što bi država mogla da uradi kako bi zaštitila građane i privredu.
Mi smo deo regiona, kažu stručnjaci, i delimo njegovu sudbinu. Drugim rečima, ceh koji plaćamo za uvoz struje nije veći nego u drugim zemljama regiona.
Uz to, ističu, u aktuelnim okolnostima dobro je što struja uopšte ima gde da se kupi.
"Dobro je da struje ima za uvoz, s obzirom da je pogođen veliki deo evropskog kontinenta. Sad se uključuju i tzv. gasne elektrane koje proizvode električnu energiju na prirodni gas i one po pravilu imaju najskuplji kilovat-čas. S druge strane, kod njih je dobro što mogu da se uključe bilo kada. Ne zavise od atmosferskih prilika, i to je jedan od razloga što sad imamo visoku cenu", objašnjava za UNU stručnjak za energetiku Miodrag Kapor.
S druge strane, ima i onih koji ističu da je trenutna cena berzanska i da, kao takva, jeste svojevrsni indikator, ali nikako i razlog za paniku.
"Ako ova suša koja je u istoriji nezabeležena, duže potraje, to bi vremenom moglo da se prelije. Međutim, za sada, blagovremenim merama koje donose nadležni organi, situacija se drži pod kontrolom. Inače, imamo situaciju da je u čitavom regionu pa i u Evropi stanje slično", rekao je za UNU stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović.
Rabrenović dodaje da je trenutno stanje delimično posledica ranijeg nedovoljnog ulaganja u energetski sektor, dok Kapor ističe da se nada da će se sušni period uskoro završiti, ali i da će država preduzeti mere koje će omogućiti da narednu krizu ovog tipa dočekamo spremniji.
"S obzirom na to da smo u drugoj polovini avgusta, i da se očekuju padavine, to će donekle ublažiti ovu situaciju, tako da se nadam da gore od ovoga neće biti", ističe Kapor.
"Imamo i proizvodnju struje iz drugih izvora, imamo i mogućnost povremenog uvoza po potrebi i to su mere za kojima posežu mnoge ekonomije", navodi Rabrenović.
Druge mere, zaključuju naši sagovornici, trebalo bi da budu preventivne i dugoročne.
Primera radi, energija iz reverzibilnih hidroelektrana i solarnih elektrana mogla bi da se koristi za nadomešćivanje manjka, ali i za eventualni izvoz.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
