Imamo skoro tri puta više obradive zemlje od svetskog proseka, a uvozimo hranu: Šta koči srpsku poljoprivredu?

Srbija raspolaže jednim od najvrednijih prirodnih resursa - obradivim zemljištem. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se taj potencijal i dalje ne koristi u meri koja bi mogla da donese veći privredni rast, razvoj sela i snažniji izvoz.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku, Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se aktivno obrađuje 3.257.100 hektara. U zemlji posluje više od 508.000 gazdinstava, a stočarstvom se bavi oko 313.500 proizvođača.

Za 10 godina u Srbiji nestalo 94.000 hektara pašnjaka: Preoravaju ih, otimaju i uzurpiraju, a stočari gube milione i stoku

Kraj rascepkanih njiva: Država menja pravila za poljoprivredno zemljište, evo šta donosi novi zakon

Jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede jeste usitnjenost poseda. Više od tri miliona hektara obrađene zemlje podeljeno je na čak 19 miliona parcela, što otežava modernizaciju, primenu savremene mehanizacije i povećanje produktivnosti.

Kada se Srbija uporedi sa drugim državama, prednost postaje još očiglednija.

"Dok na jednog stanovnika Srbije dolazi oko 0,52 hektara obradivog zemljišta, svetski prosek iznosi svega 0,19 hektara. U Kini na svakog stanovnika dolazi između osam i deset ari obradive zemlje, u Indiji između 12 i 14 ari, dok Japan raspolaže sa svega tri ara po stanovniku. Ni razvijene evropske zemlje nemaju znatno povoljniju situaciju - u Velikoj Britaniji i Holandiji obradive površine po stanovniku kreću se između osam i 15 ari", navodi agroanalitičar Branislav Gulan.

Uprkos tome, domaći agrar godinama beleži pad stočarske proizvodnje, nedovoljno navodnjavanje i spor tehnološki razvoj. Zbog toga se priprema nova Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2026. do 2034. godine, dok je za agrarni budžet u 2026. opredeljeno oko 150 milijardi dinara.

Pojačane inspekcije na pijacama: Najviše se kvare meso, mleko i jaja - budite oprezni

Jedan od pokazatelja koliko je zemljište dobilo na vrednosti jeste podatak da su se državne oranice nekada prodavale za 150 do 200 evra po hektaru, dok se danas pojedine procenjuju na oko 20.000 evra.

Govoreći o mogućim rešenjima, Gulan ističe da je neophodno više ulagati u održivu i modernu poljoprivredu.

"Jedan od prvih koraka jeste intenzivnije ulaganje u održivu poljoprivredu. To podrazumeva edukaciju proizvođača o organskoj proizvodnji, pravilnoj rotaciji useva i racionalnijoj upotrebi hemijskih sredstava, ali i širu primenu savremenih tehnologija poput precizne poljoprivrede. Digitalni sistemi za praćenje useva, satelitski nadzor i pametna mehanizacija mogli bi da povećaju prinose, a istovremeno smanje troškove proizvodnje", smatra Gulan.

On dodaje da je važno jačati i lokalna tržišta.

Sve manje domaće ribe na tržištu: Uvoz raste, ribnjaci se zatvaraju, proizvođači traže hitnu pomoć države

"Veliki prostor postoji i za nova ulaganja. Poreske olakšice i subvencije mogle bi da privuku više domaćih i stranih investitora u poljoprivredu. Posebno se izdvajaju voćarstvo, koje se prostire na oko 196.000 hektara, zatim povrtarstvo i stočarstvo, kao oblasti koje imaju značajan potencijal za povećanje proizvodnje i izvoza", navodi stručnjak.

Tokom 2024. godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od 5,1 milijardu evra, dok je uvoz iznosio 3,9 milijardi evra, pa je ostvaren suficit od oko 1,2 milijarde evra.

Na kraju, Gulan naglašava da je za dugoročan razvoj neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje, očuvanje vodnih resursa, jačanje zadruga i povezivanje poljoprivrede sa turizmom kako bi sela postala privlačnija za život i ulaganja, piše Biznis.rs.

Država povećala budžet za poljoprivredu: Stiže još 4,5 milijardi dinara

Opasna navika ne nestaje sa srpskih njiva: Stručnjaci za UNU upozoravaju - plamen može da uništi zemljište i ugrozi živote