Klik koji košta milione: Ko sve zarađuje na našim podacima?

Svaki čovek ima tajne. Stvari koje ne bi tek tako nekome ispričao. Osim možda svojoj aplikaciji za upoznavanje. Kakvog partnera želi. Koja mesta rado posećuje. Možda i kakve seksualne sklonosti ima ili kakvo mu je zdravstveno stanje.

Na osnovu tih informacija, kako se navodi, aplikacija bi zapravo trebalo da pronađe odgovarajućeg partnera. U interesu korisnika sigurno nije prodaja podataka drugim kompanijama.

Veštačka inteligencija napreduje prebrzo: Dve vodeće kompanije povlače ručnu?

Velika promena stiže na Windows 11: Microsoft rešava dugogodišnji problem korisnika

Ali upravo to se navodno dogodilo kod Grindra, aplikacije za upoznavanje koja se izričito obraća LGBTQ+ zajednici. Oko 12.000 korisnika u Velikoj Britaniji tužilo je kompaniju jer je navodno prosleđivala veoma osetljive lične informacije oglašivačima, u pojedinačnim slučajevima čak i HIV status korisnika.

Pravni spor okončan je početkom ove nedelje bez presude, nagodbom u ukupnom iznosu od 26 miliona funti. Međutim, Grindr i dalje osporava bilo kakvu odgovornost.

Najnoviji slučaj samo je jedan od mnogih i nameće pitanje: šta se zapravo događa sa informacijama koje svakodnevno dajemo svojim aplikacijama?

Pristajem, ali na šta?

Za nas korisnike aplikacija je pre svega koristan proizvod. Međutim, iza nje se često nalaze i usluge u oblaku, alati za analizu, oglašivačke mreže i drugi pružaoci usluga. Oni čuvaju i prenose podatke, povezuju ih i analiziraju, često ne u našem interesu.

Veštačka inteligencija može da "popusti" pod pritiskom: Odustaje od tačnih odgovora kada se suoči sa stalnim greškama

Mnoge velike tehnološke kompanije, objašnjava stručnjak za digitalnu politiku Jan Penfrat, pritom žele „korisnicima i nadzornim telima što više da otežaju razumevanje toga koji akter prikuplja koje podatke na našim uređajima i u koju se svrhu to događa“.

Penfrat radi pri European Digital Rights (EDRi), evropskoj mreži nevladinih organizacija i stručnjaka koja se zalaže za odbranu osnovnih prava i sloboda u digitalnom prostoru.

Svi to poznaju: aplikacija, recimo ona za razmenu poruka, brzo se instalira, a kada se pojavi pitanje da li smeju da se koriste lični podaci, korisnici često jednostavno kliknu „Da“. Ko još ima volje da čita stranice i stranice odredbi o zaštiti podataka?

Slike iz privatnih razgovora

Ali problem je u detaljima. Tako, na primer, Votsap prilikom instalacije pristupa kontaktima na pametnom telefonu. Pri tome se na servere prenose i telefonski brojevi osoba koje uopšte ne koriste Votsap i nikada nisu pristale na prosleđivanje svojih kontakata, piše Dojče vele.

Mesindžer Diskord čak prikuplja sve tekstualne poruke, slike i linkove koje njegovi korisnici, čak i u privatnim razgovorima, šalju, sve dok se toj praksi aktivno ne usprotive. Tek nakon višegodišnjih pritužbi Diskord je u maju 2026. barem uveo enkripciju za glasovne poruke i video-materijale. Takvih primera ima napretek.

Što je kompanija veća i razgranatija, to je manje reč o pojedinačnim podacima, kaže Penfrat i objašnjava na primeru Gugla:

„Gugl kontroliše mnoge različite delove našeg digitalnog života i praktično je u svaki nivo uveo prikupljanje podataka i nadzor.

„To počinje hardverom, kada Gugl sam proizvodi telefone, a nastavlja se preko operativnog sistema Android, u kojem je već ugrađen fiksni, individualni reklamni ID koji identifikuje svaki pojedinačni uređaj tokom čitavog njegovog životnog veka.“

Tome se dodaju aplikacije kojima Gugl sam upravlja i koje su često već unapred instalirane: Gmail, adresar, kontakti, kalendar i, na kraju, Gugl maps, „gde mesta na kojima ljudi borave mogu da se beleže iz minuta u minut. I sve to ulazi u ogroman profil“.

Na osnovu tih podataka kompanije poput Gugla zatim nude takozvane proizvode „targetiranja“, kaže Penfrat i objašnjava:

„To znači da neki proizvođač automobila ili odeće može da kaže: želim da se obratim toj i toj ciljnoj grupi, a moje oglašavanje treba da se prikazuje u Guglovom pretraživaču, u Gmailu ili na bilo kojoj od stotina miliona internet-stranica trećih strana na kojima je Guglovo oglašavanje.“

Da li je Apple konačno rešio najveći problem preklopnih telefona - pregib?

Stroga pravila u Evropi

Evropska unija već sada ima jednu od najstrožih regulativa za zaštitu podataka na svetu. Tako Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) treba da štiti lične podatke i privatnost ljudi.

Dodatni zakoni EU u digitalnoj oblasti, poput Zakona o digitalnim tržištima (Digital Markets Act) ili Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act), trebalo bi da spreče velike tehnološke koncerne da zloupotrebljavaju svoju moć. Tih zakona moraju da se pridržavaju i kompanije iz SAD kada svoje usluge nude ljudima u Evropi ili prate njihovo ponašanje.

I zaista, Evropska komisija je više puta izricala kazne zbog kršenja svojih uredbi, na primer 2025. godine u iznosu od 500 miliona evra protiv Epla i dodatnih 200 miliona protiv Fejsbukovog koncerna Meta.

I Gugl je ove godine morao da plati 890 miliona evra kazni. Na prvi pogled zvuči mnogo, ali se relativizuje prilično brzo kada se pogleda neto dobit Guglovog koncerna Alfabet: ona je 2025. iznosila, preračunato, oko 117 milijardi evra.

„Dakle, to su iznosi koje kompanija poput Gugla ili Amazona zaradi za samo nekoliko dana“, kaže Penfrat.

Novi iPhone modeli su skuplji: Poznate cene za Evropu, pogledajte koliko košta savitljivi Duo

Zavisnost od usluga u oblaku iz SAD

Zato zaista efikasna kontrola od strane EU nije tako jednostavna: tehnološki divovi poseduju globalnu infrastrukturu, ogromna finansijska sredstva i složene poslovne modele. Evropske vlasti najpre bi morale da prodru u njih

A tu je i zavisnost Evrope: usluge u oblaku, operativne sisteme, platforme, a sve više i infrastrukturu za veštačku inteligenciju, barem za sada, u velikoj meri obezbeđuju američke kompanije.

Ako koristite Chrome, odmah proverite jednu stvar: Otkriven opasan propust, hakeri već kradu podatke

Penfrat zato kritikuje i nedostatak političke volje u Briselu da se odlučnije postupi protiv koncerna i da se evropska tela za zaštitu podataka bolje opreme.

Šta, dakle, potrošač može da učini?

Jan Penfrat navodi dva osnovna pravila: „Jedno je da se uvek postavi pitanje: koji je poslovni model? Na čemu se ovde zarađuje? I tu važi zlatna rečenica: 'Ako ne plaćam, onda sam ja proizvod.'“

Vaš lični stil stiže na ChatGPT: Veštačka inteligencija više neće zvučati robotski

Google menja način pretrage u Evropi: Kompanija upozorava da će korisnici dobiti lošiju uslugu