Istraživanje zbunilo naučnike: U delu svemira vreme možda ide unazad

Kosmolozi već decenijama pokušavaju da razreše jednu od najvećih misterija univerzuma – kako zapravo funkcioniše vreme.

Naučnici iz Južnoafričke Republike sada su proučavali matematičke modele neutronskih zvezda i uporedili ih sa teorijom „strele vremena“, prema kojoj vreme neprekidno ide samo u jednom smeru – unapred, a ne unazad ili kroz vremenske petlje.

Fizičari našli grešku u vremenu: "Ako su modeli kolapsa tačni, vreme ne može biti savršeno precizno"

Novi izlazak u orbitu: Ruski kosmonauti kreću u zahtevnu šetnju svemirom

Njihova analiza pokazala je da u određenim uslovima ekstremno snažna gravitacija neutronske zvezde potpuno menja tu matematiku i stvara zasebnu strelu vremena koja se kreće u suprotnom smeru od uobičajenog.

Posmatrano kroz matematičke modele, takve neutronske zvezde zapravo kolabiraju unazad kroz vreme.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu European Physical Journal C.

Naučnici analizirali zakrivljenost prostor-vremena

Naučnici su se fokusirali na takozvane epohalne funkcije, matematičke modele koji opisuju ključna svojstva prostor-vremena. Te funkcije pomažu i u razumijevanju strele vremena jer mere entropiju, odnosno postepeni prelazak sistema iz uređenog u neuređeno stanje.

U istraživanju su posebno analizirani parametri poput Ričijevog skalara zakrivljenosti, Ričijevog kvadrata, Krečmanovog skalara i Vajlovog tenzora. Upravo oni omogućavaju naučnicima da izračunaju kako se prostor-vreme savija, deformiše, širi ili skuplja pod uticajem ogromne gravitacije.

Da li u svemiru postoje regije u kojima vreme ide unazad?

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira: kako je rani svemir mogao imati veoma nisku entropiju, dok danas živimo u kosmosu koji deluje kao da se nalazi na „kasnijem“ kraju strele vremena.

Jedna od teorija jeste da u svemiru možda postoje procesi ili regije u kojima vreme lokalno protiče unazad.

Kako bi to proverili, istraživači su matematički uporedili epohalne funkcije gravitacionog kolapsa sa funkcijama koje opisuju zakrivljenost i strukturu prostor-vremena.

Model su zasnovali na prethodnim istraživanjima u kojima je zakrivljenost prostor-vremena korišćena za proučavanje neobičnih faza neutronskih zvezda.

Neutronske zvezde spadaju među najekstremnije objekte u svemiru

Neutronske zvezde predstavljaju jedne od najekstremnijih objekata u svemiru. Iako su zapravo jezgra mrtvih zvezda, po mnogim osobinama ponašaju se slično crnim rupama.

Tolike su gustine da bi neutronska zvezda široka svega nekoliko kilometara mogla imati veću masu od našeg Sunca. Kada prolaze kroz aktivni kolaps, naučnici ih nazivaju „nestabilnim“, što se odnosi na njihovo energetsko stanje.

U ovom istraživanju naučnici su matematički smestili nestabilnu neutronsku zvezdu u model prostor-vremena i pratili kako se tokom vremena menjaju vrednosti ključnih parametara.

Novo otkriće iza Neptuna: Mali ledeni svet ima atmosferu

Lobanja nam više nije ista kao pre 100 godina: Naučnici došli do novih otkrića