Nekontrolisano oštećenje DNK može da dovede do niza bolesti
Naučnici su otkrili protein koji može da zaustavi oštećenje DNK, što nikada ranije nije viđeno. Ovo otkriće bi moglo da pruži osnovu za razvoj novih terapija, pre svega vakcine protiv raka.
Istraživači sa Zapadnog univerziteta u Kanadi su pronašli protein - nazvan DdrC, za popravku oštećenja DNK kod proteina C (citozin). Protein DdrC je otkriven u uobičajenoj bakteriji zvanoj Deinococcus radiodurans, koja ima izrazito neuobičajenu sposobnost da preživi uslove koji oštećuju DNK.
Prema prvim rezultatima, DdrC je veoma efikasan u otkrivanju oštećenja DNK, zaustavljanju i upozoravanju ćelije da započne proces regeneracije. Ono što je dodatno iznenadilo istraživače jeste sposobnost DdrC da ceo ovaj proces zasutavljanja oštećenja DNK obavlja samostalno, bez pomoći drugih proteina.
Svaka ćelija ima mehanizam za obnovu oštećenja DNK. Ipak, nekontrolisano oštećenje DNK može da dovede do niza bolesti. UV svetlo, na primer, može da ošteti DNK u ćelijama kože, povećavajući rizik za rak kože. Ukoliko bi oštećenje DNK moglo da se spreči, to bi spasilo hiljade života, ističu naučnici.
"Kod ljudske ćelije, ako ima više od dva prekida u čitavom genomu od milijardu baznih para, ona se ne može popraviti i umire. Međutim, u slučaju DdrC, ovaj jedinstveni protein pomaže ćeliji da popravi stotine slomljenih fragmenata DNK u koherentan genom", kaže Robert Sabla, biohemičar sa Zapadnog univerziteta u Kanadi i glavni autor ovog naučnog rada.
Koristeći moćan snop rendgenskih zraka na kanadskom izvoru svetlosti, istraživači su otkrili da protein skenira duž DNK, tražeći lezije na jednom ili oba lanca. Kada pronađe jednolančani ili dvolančani prekid, vezuje se za njega i traži drugi prekid istog tipa. Jednom kada locira dva jednolančana prekida, DdrC će se vezati za oba i izdvojiti ih, piše Science alert.
Naučnici kažu da bi ovaj protein mogao jednostavno da se unese u bilo koji organizam - biljke, životinje, ljude, što bi trebalo da poveća efikasnost popravke DNK ćelija tog organizma.
"Dodali smo DdrC i u drugu bakteriju - Ešerihiju koli (Escherichia coli) i na naše veliko iznenađenje, to je učinilo bakteriju više od 40 puta otpornijom na oštećenja od UV zračenja", kaže Robert Sabla.
Među brojnim prednostima popravke DNK, prilagođavanje ovog mehanizma moglo bi da bude vrlo korisno za genetski inženjering, pomažući naučnicima da razviju vakcine protiv raka.
"DdrC je samo jedan od stotina potencijalno korisnih proteina u ovoj bakteriji. Sledeći korak je da istražimo šta još ovaj protein koristi da popravi sopstveni genom – jer ćemo sigurno pronaći mnogo više alata", zaključio je Robert Sabla.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.