Sumnjalo se da je fotografija crne rupe samo optička varka: Naučnici sada imaju novi odgovor

Nova analiza podataka na osnovu kojih je 2019. godine nastala prva fotografija crne rupe pokazala je isti rezultat – karakterističan oblik svetlećeg prstena.

Fizičari su primenili algoritam za kombinovanje teleskopskih merenja crne rupe na način koji se razlikuje od prvobitne analize.

Misteriozni radio-signali stizali do Zemlje na svakih osam minuta: Naučnici konačno otkrili njihov izvor

Da li je moguće putovati kroz vreme? Fizičar otkriva šta nas sprečava da se vratimo u prošlost

Saradnja teleskopa Event Horizon (ENT) zadivila je svet 2019. godine objavljivanjem prve fotografije senke crne rupe. Ipak, pojedini naučnici nisu bili uvereni u rezultat, tvrdeći da je kružni oblik prikazan na snimku možda posledica tehnika koje je tim koristio za rekonstrukciju slike.

Sada je nezavisna grupa istraživača ponovo analizirala podatke teleskopa EHT, a rezultati, objavljeni 11. novembra u časopisu Nature, uključujući i nove prikaze crne rupe, u velikoj meri potvrđuju prvobitna otkrića.

Kako bi dobila sliku crne rupe, međunarodna saradnja EHT objedinjuje podatke koje istovremeno prikuplja niz radio-teleskopa na Zemlji, raspoređenih na nekoliko kontinenata. Rekonstrukcija slike izuzetno je složen proces, ali bi njen rezultat, u principu, trebalo da ima isti nivo detalja, odnosno rezoluciju, kao da je snimak napravljen jednim radio-teleskopom prečnika Zemlje.

Iako nije bila potpuno jasna, fotografija supermasivne crne rupe u središtu galaksije M87 bila je u skladu sa astrofizičkim modelima zasnovanim na opštoj teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna, koja je prva predvidela postojanje crnih rupa.

Na snimku se vidi svetleći prsten približno odgovarajućeg poluprečnika, u skladu sa tadašnjim saznanjima o veličini crne rupe, dok se u središtu nalazi tamniji disk.

Nova analiza dovela u pitanje prvobitne rezultate

Međutim, od 2022. godine astrofizičar Junićiro Makino sa Univerziteta Kobe u Japanu i njegovi saradnici počeli su da dovode u pitanje te zaključke.

Primenom jedne od tehnika analize podataka koju je koristio i tim EHT, ali uz nešto drugačije pretpostavke, Makinov tim dobio je drugačiji rezultat. Na njihovom prikazu umesto prstena vidi se nepravilan skup radio-emisija.

Sada su Semjuel Laj, astrofizičar iz australijske Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta (CSIRO) u Bentliju, i njegove kolege razvili sopstvene metode i ponovo analizirali podatke teleskopa EHT.

Njihovi rezultati u velikoj meri poklapaju se sa nalazima prvobitnog tima.

Makino, međutim, kaže da i dalje nije uveren u zaključke. Posebno ukazuje na svetlije tačke oko diska, koje se pojavljuju na različitim mestima u zavisnosti od načina rekonstrukcije slike.

„Ako su obe metode matematički ispravne, pomalo je teško razumeti zašto je to tako“, kaže on.

Laj objašnjava da rekonstrukcija slika na osnovu podataka retko raspoređene mreže teleskopa, poput one koju koristi EHT, u suštini podrazumeva stvaranje prikaza koji najbolje odgovara prikupljenim podacima.

Takav pristup delimično zavisi od pretpostavki istraživača, uključujući i način na koji obučavaju neuronsku mrežu za generisanje slike.

„U zavisnosti od modela koji unapred postavite, možete dobiti nešto drugačije rezultate“, kaže astrofizičar Nitijanandan Tjagaradžan, Lajev kolega i koautor studije.

Ipak, dodaje, „i dalje smo dobili strukturu nalik prstenu“.

Da li nam uši zaista rastu celog života? Nauka otkriva o čemu se zapravo radi

San s godinama gubi jednu važnu funkciju: Naučnici otkrili šta se dešava u mozgu dok starimo