Misterija svetih srpskih stabala: UNA istražuje - šta kriju vekovni zapisi Šumadije?

Nekada su bila zamena za crkve, a već vekovima povezuju ljude. Zapisi – sveta srpska stabla, i dalje čuvaju tradiciju Šumadije.

Projekat "Treegems" u sklopu Centra za promociju nauke, krenuo je u jedinstvenu misiju da ih sve popiše. Nakon godinu i po dana terenskog rada, tim od 500 građana i deset istraživača došao je do neverovatnih podataka o živom predanju koje i dalje opstaje.

Stotine pacijenata čekaju organ: UNA proverava - može li novi zakon da poveća broj transplantacija u Srbiji?

UNA istražuje: Kako sačuvati decu od droge u vreme kada dileri ciljaju i najmlađe?

Ako naiđete na stablo sa urezanim krstom, znajte da stojite ispred svetinje. Narodno verovanje kaže – sa zapisa se ne sme otkinuti ni list, a onog ko ga ošteti stići će nesreća. Da tradicija i dalje živi, potvrđuje i bujna mapa od 740 tačkica koje prikazuju tačnu poziciju svakog drveta.

“Među tih 740 zapisa imamo oko 500 mlađih zapisa što pokazuje da je taj običaj živ, da ljudi i dalje zakrštavaju nove, da biraju nova stabla za zapise i imamo gotovo 200 onih skrivenih dragulja Šumadije, zbog čega smo i pokrenuli ovaj projekat, onih najvećih, najlepših”, kaže za UNU rukovodilac projekta "Treegems" Nikola Šušić.

Za svako stablo znaju se precizni detalji. Primer je dud u mestu Brzan, visok preko 12 metara, oko kog se narod i danas okuplja za Litiju na Svetu Trojicu. Ali, osim impresivnih dimenzija, ova stabla prate i neverovatne legende.

“U jednom selu u optšini Rača, ispod jednog zapisa, postoji legenda da je ispod njega izbijala vatra kako kažu na neke velike praznike, tako da pripisuje te neke vrste događaja zapisima. U nekim mestima smo imali priliku da da čujemo da su oni zahvalni zapisima jer su ih zaštitili od grada. Recimo zadnjih desetak godina na mikrolokalitetima”, ističe Šušić.

Hrastovi čine više od polovine svih popisanih zapisa, a jedan se posebno izdvaja.

“Kralj Šumadije među hrastovima je svakako Erića hrast u Gracu kod Batočine. To je jedno stablo koje je potpuno vitalno, a ima preko dva metra u prečniku. Zaista inpozantno, i to je najveći hrast koji smo mi zabeležili, a od 740 ima ih 51 odsto. A najdeblje stablo od svih na celom terenu je jedan dud koji se nalazi u dvorištu crkve u Lapovu. Taj dud je ogroman oko 800 centimetara u  obimu”, objašnjava za UNU Šušić.

Narod veruje da zapis mora da umre prirodno, baš kao i čovek. Ipak, zbog širenja infrastrukture, sledeći korak tima je da ovi šumadijski dragulji dobiju zakonsku zaštitu.

Pravni status osiguraće da niko ne može tek tako da ukloni ova vekovna svetilišta.

Koliko Srbija ima studenata? Novi podaci otkrivaju ko najčešće studira

Oteli ga šverceri, preživeo rat, kući stigao vojnim avionom: Stojiljković za UNU o neverovatnoj priči orla Feliksa