Oporavak prirode trajaće decenijama: Stručnjaci upozoravaju na katastrofalne posledice požara u Deliblatskoj peščari

Deliblatska peščara je najveća pustinja u Evorpi i jedinstveno prirodno blago Srbije. Važna je, jer u njenom pesku i šumama žive retke biljne i životinjske vrste. Vatra je zahvatila i Crni vrh - lokalitet koji je duže od sto godina bio najbolje čuvano mesto te prirode.

"Preko 80 posto terena je pokriveno drvećem bora i zbog toga se tako teško i gasi. Kada se bor zapali on gori kao baklja, uključujući i krošnje. Na taj način se u tim delovima šume unište staništa čak i onih životinja koje mogu da se uklone pa kasnije vrate na ta staništa, kao što su neke ptice, neki sitni sisari", naglašava prof. dr Stevan Avramov sa Instituta za Biološka istraživanja "Siniša Stanković".

Opasnost ne prestaje kada se požar ugasi: Stručnjak upozorava na otrovne materije koje mogu dospeti u vazduh

Svakog dana gori šest deponija u Srbiji: Otkriveno 10 kritičnih tačaka, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice

U vatri nestaju i zajednice Pančićevog pelina, peščarskog irisa i orla belorepana, kojima je Peščara jedino stanište u ovom delu Evrope. Oporavak će, upozoravaju stručnjaci, trajati decenijama.

"Problem sa ovakvim tipom požara je što se osim one vegetacije koju mi vidimo, to je ona prizemna vegetacija, uništava i mirkoflora u zemljištu zbog visokih temperatura. Sa tim visokim temperaturama unište se mikroorganizmi koji treba da ubrzaju odnosno olakšaju obnavljanje tog humusnog sloja u zemljištu. Visoke temperature uništavaju i korenje biljaka koje bi možda preživele i mogle relativno brzo da obnove svoj nadzemni deo", objašnjava profesor Avramov.

Ključna prevencija

Iz ekoloških udruženja naglašavaju da je ključna prevencija na terenu.

"Moraju se čuvarske službe i bolje opremiti i obučiti. Mi, recimo, imamo slučaj na Vršačkim planinama, da imamo na pet i po hiljada hektara dva rendžera i da oni nemaju vozilo već godinu i po dana", ističe Dejan Maksimović iz vršačkog Ekološkog centra "Stanište".

Uz nabavku osnovne opreme, struka predlaže i korišćenje savremenih sistema praćenja u zaštićenim područjima, a najbitnije je pravovremeno preduzimanje protivpožarnih mera.

"Povećati mrežu kamera koje već danas postoje na takvim terenima kao što su tereni Deliblatske peščare koji su podložni požarima. Omogućiti korišćenje satelitskih snimaka koji su danas toliko precizni i kvalitetni da možete u roku od nekoliko minuta videti promenu temperature na određenim terenima", napominje prof. dr Stevan Aavramov.

Od trideset hiljada hektara Deliblatske peščare, vatra je zahvatila blizu dve hiljade. U požaru iz 1996. godine izgorelo je dvostruko veća površina.

Dronovi u lovu na prekršaje: UNA istražuje - mogu li nove tehnologije da promene crnu statistiku na putevima?

Nova rigorozna pravila za dronove u Srbiji: Letelice više neće moći svuda, ove zone biće potpuno zabranjene