Požari gutaju prirodna staništa: Stručnjaci za UNU otkrivaju šta čeka biljni i životinjski svet posle vatre

I dok javnost uglavnom fokusira pažnju na materijalnu štetu i ugroženost ljudi od požara, stručnjaci upozoravaju na tihu katastrofu - stradanje flore i faune. 

Posebno zabrinjava sudbina retkih vrsta, ali i činjenica da su ova područja ključne stanice za predstojeću jesenju selidbu ptica.

Požar u Deliblatskoj peščari pod kontrolom: Oko 300 spasilaca na terenu, borba sa vatrom i na Stolovima

Meštani Šumarka i Dubovca mogu da se vrate kućama: Požari u Deliblatskoj peščari i dalje aktivni

Guste šume, krševiti predeli i specifični stepski ekosistemi gore danima. Dok se krupnije životinje poput vukova, jelena ili divokoza nekako i izbore za beg, za sitnije stanare tih područja spasa gotovo da nema.

"Imamo i razne vrste insekata, gmizavaca, glodara, koje ne mogu toliko brzo odreagovati na takvu situaciju i ostanu onako zatečene i vrlo često izgube živote u požarima. Još uvek ne možemo da govorimo o štetama, dok se sve to ne završi, ne sanira i na kraju se odradi monitoring koji je jako bitan", rekao je za UNU Vanja Jakšić iz Svetske fondacije za prirodu.

Iako ptice imaju krila i mogu da pobegnu od plamena, šteta je i po njih ogromna. Jul i avgust su periodi kada mnoge vrste izvode drugo ili treće leglo, a vatra im uništava i hranu i sklonište. 

Dodatni problem je to što je Deliblatska peščara međunarodno značajno područje za ptice i ključna odmorišna tačka pred predstojeću jesenju selidbu, gde je zabeleženo preko 200 vrsta.

"To je jedno od poslednjih staništa krstaša pre nego što se preselio na sever Banata. Mi se nadamo da će se on tu i vratiti, kao i stepski soko, zatim osičar, zmijar, neke druge sitnije ptice, kao što različite grmuše, vijoglava, poljska ševa, šumska ševa... Ukoliko pticama oduzmete prostor gde mogu da se gnezde, nalaze hranu, sklonište, time su i one ugrožene", objašnjava za UNU Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Jake suše, visoke temperature i izostanak konkretnih padavina dodatno otežavaju bilo kakav prirodni oporavak. Tu nije kraj, rizik nakon požara predstavljaju i invazivne biljne vrste koje su došle sa drugih kontinenata i kojima nije mesto u peščari jer potiskuju domaće vrste.

"To je pre svega kiselo drvo, koje izuzetno brzo preuzima prazan prostor i njemu ove klimatske promene, koje su nepovoljne, recimo prijaju. Ono što je spaljeno - nije jedino rešenje otići tamo i odmah saditi nešto. Stručne službe moraju prvo da urade uvid u to šta je nestalo", ističe Jakšić.

Dakle, stihijsko pošumljavanje nije pravi izbor. Primer za to je crni bor u Deliblatskoj peščari, koji nije autohton, izuzetno je goriv, a usled zagušenja šume pojedine retke vrste, poput orla krstaša, potisnute su sa ovog terena.

"Treba iskoristiti pametno ovu priliku, napraviti plan koji će biti prilagođen i više klimatski otporan. Način na koji se nekada pošumljavala Deliblatska peščara i zašto se pošumljavala pre 100 ili 200 godina ne može da funkcioniše u današnjem svetu, kada imamo velike ekstreme, što se tiče suše, temperature, i češćih požara. Tako da u nekim budućim koracima treba razmišljati da neke određene površine ostanu otvorene. To je i dobra strana ovih požara, iako je šteta ogromna", navodi Uroš Stojiljković.

Dok izgorela zemlja čeka padavine kojih prema prognozama uskoro neće biti, stručnjake čeka obiman posao. Pametno planiranje obnove staništa biće jedini način da se sačuva biljni i životinjski svet u ugroženim krajevima.

Borba sa vatrom na tri fronta u Srbiji: Novo žarište kod Bujanovca, stotine ljudi na terenu

Novo požarište u Srbiji, gori kod Obrenovca: Vatra se približila kućama, vatrogasci na terenu