Diplomatska bitka oko dugoročnog budžeta Evropske unije postaje sve intenzivnija
Autor: Andrea Radovanović
29.09.2026. 21:59
Podeli:
Rasprava unutar Evropske unije oko novca ovih dana, izgleda, kulminira. Šest država članica preti da će blokirati nacrt novog sedmogodišnjeg budžeta ako se predviđeni rashodi ne smanje za, kako predlažu, stotine milijardi evra.
Da li će i kako ovi potresi uticati na fondove namenjene državama Zapadnog Balkana?
Iako se ponavlja na svakih sedam godina, diplomatska bitka oko dugoročnog budžeta Evropske unije postaje sve intenzivnija. Novi je težak dva biliona evra i kao takav neznatno je veći od prethodnog, ali je problem u tome što se menja njegova struktura, kažu upućeni.
Poljoprivreda i kohezioni fond - oblasti na koje se ranije trošilo najviše novca, postaju manje važni, a evropska kasa dobija druge prioritete.
"Tu su u prvom redu odbrambena politika zbog rata u Ukrajini, Evropska unija je sad mnogo više usmerena, negde se skoro deset puta predlaže povećanje tih sredstava. Osim toga, druge teme su pitanje konkurentnosti, pitanje novih tehnologija, pitanje sredstava koja idu na borbu protiv klimatskih promena i slično", ističe za UNU nekadašnji ambasador Srbije u EU Duško Lopandić.
Oko pomenutih stavki postoje otvorena neslaganja unutar Unije. Jedan deo briselske porodice buni se jer smatra da Evropa mora daleko efikasnije da raspoređuje sredstva, a ne samo da iznova povećava ukupnu potrošnju i time dodatno opterećuje nacionalne ekonomije.
Nemačka i još pet država članica zato traži hitne rezove.
"Evropska unija koja izdaje drugu najjaču valutu na svetu uopšte nije zadužena, ona se finansira samo iz budžeta, i sad na primer Francuska i neke zemlje koje imaju problem sa budžetom i sa javnim dugom, oni bi želeli da se zadužuju preko Evropske unije što se zajednički vraća, a Nemci su protiv toga, ali to su normalne stvari", objašnjava za UNU spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić.
Nisu zabrinute samo članice već i zemlje kandidati jer se sedmogodišnjim budžetom Evropske unije definiše i visina sredstava namenjenih njima. Države koje se u evropskim krugovima često nazivaju štedišama žele da smanje pomoć trećim zemljama, za razliku od onih koje imaju drugačije ciljeve.
"Oni koji zastupaju tezu da Evropska unija treba da bude svetski akter se zalažu za to da se povećaju ta sredstva. Da kažem isto da je značajno pitanje takozvana Globalna Evropa, to je deo budžeta koji se, oko 40 milijardi evra, koji se odnosi na razvoj saradnje sa zemljama kandidatima odnosno budućim članicama, pripremni fondovi i to je bitno i za nas, za Srbiju, bez obzira u kom statusu smo trenutno", kaže Lopandić.
Naši sagovornici poručuju da mukotrpni pregovori o gotovo svakom evru mogu da traju do kraja godine kada bi rasprava trebalo da se završi.
Oni očekuju da se, uprkos oštroj polemici i različitim stavovima, države na kraju usaglase, čime će, kažu, Brisel uspeti da položi težak finansijski i strukturni ispit.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
