Studentska lista nametnula pred društvo postizborni ispit
Autor: Stefan Petrović
03.11.2026. 21:59
Podeli:
Hoće li nas parlamentarni izbori, osim do promene vlasti, odvesti i do nove ere političke svesti u kojoj se, umesto pojedinaca, biraju ideje?
Pobeda Studentske liste bez jasnog lidera otvorila je pitanje tranzicije društva od kulta vođe, kojem su Srbi skloni vekovima, do davanja prioriteta programima i institucijama.
Puka slučajnost i nezadovoljstvo prethodnim režimom, ili naše društvo kreće u novu fazu političkog života?
Posle više decenija, pa i vekova, u kojima se vreme merilo imenom, prezimenom i titulom čoveka na vlasti, pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima, lišene jednog lidera – nametnula je pred društvo postizborni ispit, na koji će se odgovarati u godinama koje dolaze.
Sva pitanja na tom ispitu mogu se svesti na jedno: da li je pobeda liste koja je, umesto osobe, istakla program i ideju, početak novog pogleda na politiku i uvod u kraj kulta vođe?
„Mislim da je jedno od glavnih postignuća Studentskog pokreta i građanskog pokreta koji je nastao na tome – upravo borba za suzbijanje kulta ličnosti. Da Srbija jednom konačno prestane da se toliko zaklinje u jednog lidera. Kao što znate, ta lista je ciljano napravljena da nema jasnog lidera“, objašnjava za UNU istoričar Slobodan Cvejić.
I analitičari u pobedi Studentske liste vide presedan u kojem se većina glasača nije opredelila za lidera i tradicionalne političke stranke, već za pokret koji je prioritet dao ideji, a ne pojedincu. I, praktično, pokazujući na taj način generacijski jaz, u kojem starija populacija, očekivano, bira lidera.
„Mislim da mlađima takva politika u ovom trenutku ne odgovara. Jednostavno, oni su na ovim izborima glasali protiv lidera, glasali su za pokret. Mi imamo promenu sistema gde se verovatno malo diže demokratičnost u društvu, diže se svest da se glasa više za ideju, a manje za pojedince koji tu ideju sprovode, što ima i dobre i loše strane. Ali je važno da se pojave ljudi koji će preuzeti odgovornost, odnosno da znamo ko je kriv ako u vladi nešto nije dobro“, ističe za UNU politikolog Emil Zoronjić.
S tim je saglasan i Cvejić, koji ističe da lider ne mora da ima autoritarni karakter i epitet vođe. Uz to, karakter se, naročito društveni, ne menja preko noći.
Ipak, psiholozi u padu vlasti oličene u lideru vide mogućnost za otklon od višedecenijske epohe u kojoj se, od Karađorđa i Miloša, preko Tita i Miloševića pa do Tadića i Vučića, sve vrtelo oko jedne ličnosti.
„To je proces i ja bih rekao da je to pitanje razvoja društva. Dakle, mi sad ovde treba da vidimo da pokažemo na delu, kao društvo u celini, a ne samo kao nova garnitura koja će preuzeti ovu zemlju. Koliko smo zapravo spremni i voljni da idemo putem koji će podrazumevati decentraciju od kulta ličnosti, jednog čoveka, prenos vlasti i odlučivanja na institucije koje mi imamo“, poručuje Vasilije Gvozdenović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Odsustvo kulta ličnosti je, dodaju naši sagovornici, indikator napretka jednog društva. A rezultati izbora sugerišu nam da je načinjen prvi korak ka tom napretku.
„Iskreno verujem da je Srbija kao društvo iz ovih izbora naučila mnogo i da će jedna od glavnih posledica za sam politički sistem biti upravo to da ljudi glasaju, ako su socijaldemokratski opredeljeni za socijaldemokratske opcije, ako su nacionalno opredeljeni, za nacionalne opcije. A ne da gledaju sad ko im je simpatičan, već da vide da li im se sviđa neka ideja, i da li te osobe na listi imaju snagu i volju da privlače glasove, da mogu te ideje da sprovedu“, kaže za UNU politikolog Emil Zoronjić.
I odgovor na pitanje s početka biće, zaključuju naši sagovornici, pokazatelj ne samo političkog već i psihološkog napretka društva. Društva koje tek treba da dokaže da je i zaista biralo ideje umesto pojedinca, ili da bar nije glasalo samo protiv pojedinca.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
