Studentska lista pred najvećim izazovom posle izborne pobede: Može li kolektivno odlučivanje da vodi Srbiju?

Nakon ubedljive pobede na parlamentarnim izborima, gde je osvojila 53,04 odsto glasova naspram 38,97 odsto liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", "Studentska lista" našla se pred najvećim izazovom od svog nastanka.

Politički pokret koji je sa vlasti srušio dugogodišnji režim sada mora u rekordnom roku da formira novu Vladu i dokaže da kolektivno odlučivanje može efikasno da upravlja državom, piše Financial Times.

Milivojević o najvećim izazovima nove vlasti: "Ne očekujem da će menjati spoljnu politiku"

Konferencija Studentske liste: Pozvali uzbunjivače da prijave sumnjive isplate i ugovore, zatražili smene u policiji, BIA i VBA

Iako nemaju klasičnu stranačku hijerarhiju, čvrstog lidera niti detaljan politički program, jezgro nove skupštinske većine činiće lista od 250 kandidata, mahom ljudi bez prethodnog političkog angažmana, među kojima su ugledni akademici, profesori, umetnici i proslavljeni sportisti.

Aktivista i predavač iz Pariza Aleksandar Ranković, koji je pružao podršku pokretu tokom izborne trke, ističe za FT da je princip direktne demokratije bio ključ uspeha, ali da tek sledi pravi test

"Oni su princip kolektivnog odlučivanja shvatili krajnje ozbiljno. Tako su i došli do pobede. Međutim, sada moraju da izgrade funkcionalan mehanizam koji će takav model primeniti na upravljanje celom zemljom", istakao je on.

Prvi izazovi neobičnog modela upravljanja viđeni su već u samoj izbornoj noći, kada unutar pokreta nije bilo konsenzusa o tome ko treba da održi pobednički govor, navodi FT.

Okupljenima se na kraju obratio akademik i profesor hemije Radomir Saičić, poručivši da je izborni rezultat "pobeda uverenja da Srbija može i da će biti bolja".

Od tragedije u Novom Sadu do izborne prekretnice

Na samom vrhu liste nalazi se novosadski kardiolog dr Ilija Srdanović, koji se protestima priključio krajem 2024. godine, nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojem je stradalo 16 ljudi.

Taj događaj pokrenuo je masovni bunt građana protiv korupcije i nedostatka nadzora u javnim infrastrukturnim poslovima.

"Kao roditelji četvoro dece, u prvim trenucima smo u panici pokušavali da saznamo da li su naši najbliži bezbedni", rekao je Srdanović za FT, objašnjavajući da je prvobitni šok prerastao u opravdani gnev i beskompromisan zahtev za krivičnom i političkom odgovornošću.

Pred pokretom su sada dve ključne dileme: hoće li zadržati model direktnih plenuma ili će prerasti u standardnu političku partiju, kao i kako će postaviti spoljnu politiku.

Nova vlast moraće da balansira između tradicije sa Moskvom, blokiranih evrointegracija i odbijanja sankcija Rusiji, ali i odnosa sa Vašingtonom i administracijom Donalda Trampa, koja je imala blisku saradnju sa prethodnim režimom, prenosi Mondo.

Vučić: "Zahtevi tzv. studentske liste govore da za njih institucije ne postoje"

Saičić otkrio prve korake Studentske liste u borbi protiv korupcije: Otvaranje ugovora i oduzimanje nelegalno stečene imovine