Oglasio se advokat Milorada Dodika nakon ročišta: Istraga je smlaćena, nije je ni bilo

Završeno je ročište u Sudu BiH na kojem je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik trebalo da se izjasni o krivici po optužnici za nepoštovanje odluka Kristijana Šmita. Dodik je nakon ročišta izjavio da se nije izjasnio po optužnici, kao i da je ne razume. Poručio je i da nema poverenja u Sud BiH.

"Ovaj sud je neustavan i nelegalan. Srpska nema razloga da učestvuje u kršenju Ustava BiH. Ovaj proces će pokazati ima li ustava ili nema", rekao je Dodik.

On je naglasio da je "stranac ovde nametnuo određene akte i kao nigde u svetu rekao da ako se on ne poštuje, da svako može da ide u zatvor".

"Prvi sam po tom osnovu ovde doveden. Nisam razumeo na čemu je zasnovana optužnica. Ovo je politički proces kojim se želi obračunati sa Republikom Srpskom i sa mnom kao predsednikom", poručio je Dodik.

Advokat predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Goran Bubić izjavio je danas da je više argumenata zbog kojih je optužnica protiv njegovog branjenika nerazumljiva, ali da sudija nije dala prostor da se oni iznesu.

Dodik i Lukić se izjasnili da ne razumeju optužnicu

"Pre svega, Tužilaštvo kao jedan od ključnih dokaza ističe Aneks 10 Dejtonskog sporazuma, a zanemaruje osnovni tekst sporazuma i ostale anekse među kojima je i Ustav BiH kao poseban Aneks. Јer da je Aneks 10 protumačen na način da se poveže sa osnovnim sporazumom onda bi mi jednostavno utvrdili da je prema Članu 1 osnovnog sporazuma predviđeno da strane međusobno komuniciraju i postupaju po principima iz Povelje UN-a. A Povelja UN-a reguliše suverene države. BiH je članica UN-a tako da po tom osnovu tumačeći Aneks 10 u vezi sa odredbama osnovnog sporazuma nije bilo nikakvih uslova da strani državljani donose zakone u BiH", naveo je Bubić.

Dakle, ističe Bubić, institucionalno kao visoki predstavnik koji je samo medijator prema Aneksu 10 i njegovo tumačenje je relevantno samo za pitanja regulisana Aneksom 10, a ne za čitav Dejtonski sporazum.

Bubić je ocenio da je "istraga ovde smlaćena".

"Praktično je nije ni bilo jer je osnovni zadatak u istrazi, odnosno rezultat istrage, da se provere tvrdnje optuženih prilikom ispitivanja u istrazi. Da su proverene tvrdnje u pogledu legitimiteta Kristijana Šmita, a on nije postavljen na predlog ugovornih strana, niti je potvrđen Rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a, onda je bilo lako utvrditi da on nije mogao da menja Krivični zakon BiH", naveo je Bubić.

Nažalost, ukazao je, preko tog se prešlo, da bi onda sudija rešavajući prigovore istom metodologijom tvrdila kako prigovori odbrane nisu za tu fazu postupka već da će se to raspraviti u suđenju. 

"Slično se dogodilo i danas sa obrazloženjem da je to strogo formalno ročište", naveo je Bubić u izjavi za RTRS.

Podsetimo, Sud BiH je 11. septembra potvrdio optužnicu Tužilaštva BiH protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića.