Bliski istok ponovo na ivici velikog rata: Kako je propalo primirje i zašto svet strahuje od sledećih 48 sati?

Nekoliko meseci nakon što je delovalo da je Bliski istok makar privremeno izašao iz najopasnije faze sukoba između Izraela i Irana, region je ponovo ušao u novu spiralu eskalacije. Razmena udara između Teherana i Tel Aviva tokom noći praktično je srušila krhko primirje postignuto u aprilu i otvorila pitanje koje sada svi postavljaju - da li region klizi ka mnogo širem ratu?

Iran je tokom noći lansirao rakete ka Izraelu, a izraelska protivvazdušna odbrana presrela je projektile pre nego što su pogodili ciljeve. Ubrzo nakon toga Izrael je odgovorio vazdušnim udarima na centralne i zapadne delove Irana. Eksplozije su prijavljene u Teheranu, Isfahanu, Tabrizu i Karadžu, dok su iranski mediji objavili da je pogođeno više lokacija povezanih sa vojnom infrastrukturom.

Novi front na Bliskom istoku: Huti napali Izrael i najavili zabranu plovidbe u Crvenom moru

Netanjahu okuplja vojni vrh i ministre: Hitan sastanak bezbednosnog kabineta nakon eskalacije

Ono što celu situaciju čini dodatno opasnom jeste činjenica da je Teheran otvoreno najavio nastavak napada. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je ovo tek "početak nedelje kontinuiranih udara", što pokazuje da Iran ne želi ograničenu razmenu vatre, već pokušava da pokaže sposobnost dugotrajnog odgovora.

Kako je došlo do nove eskalacije?

Neposredni okidač za novu krizu bili su izraelski vazdušni napadi na južna predgrađa Bejruta, uporište Hezbolaha, organizacije koju Iran finansira i naoružava već decenijama.

Iako je između Izraela i Libana formalno bilo na snazi primirje postignuto uz posredovanje SAD, Izrael tvrdi da je imao pravo da gađa ciljeve za koje proceni da predstavljaju bezbednosnu pretnju. Sa druge strane, Hezbolah i Teheran smatraju da su upravo ti napadi predstavljali kršenje sporazuma.

Tako je Liban ponovo postao ključna tačka šireg regionalnog sukoba, iako zvanično nije objavio rat Izraelu. Hezbolah je prethodnih meseci ispaljivao rakete ka severu Izraela "u znak podrške Teheranu", čime je praktično otvoren još jedan front.

Zašto je Jemen sada važan?

Dok su pažnja sveta i medija uglavnom usmerene na Izrael, Iran i Liban, u priču se sve ozbiljnije uključuju i jemenski Huti, proiranska militantna grupa koja kontroliše veliki deo Jemena.

Izraelska vojska potvrdila je da je presrela projektil lansiran iz Jemena, prvi put još od aprilskog primirja. Huti su odmah preuzeli odgovornost za napad i najavili nastavak operacija protiv Izraela i pomorskog saobraćaja u Crvenom moru.

Time je rat dobio novu dimenziju.

Huti su deo takozvane "Osovine otpora", mreže organizacija koje podržava Iran, a koju čine Hezbolah u Libanu, šiitske milicije u Iraku i Siriji, Hamas u Gazi i Huti u Jemenu. Ideja Teherana jeste da se Izrael istovremeno pritiska sa više strana.

Posebno zabrinjava pretnja Huta da bi mogli da blokiraju moreuz Bab el-Mandeb, jednu od najvažnijih trgovačkih ruta na svetu koja povezuje Crveno more sa Sueckim kanalom. Svaki ozbiljniji poremećaj u tom regionu mogao bi da izazove novi rast cena nafte i globalne ekonomske posledice.

Tramp pokušava da zaustavi Netanjahua

U celu priču direktno se uključio i američki predsednik Donald Tramp, koji pokušava da spreči dalje širenje sukoba.

Američki mediji objavili su da je Tramp razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i apelovao da Izrael ne uzvrati dodatnim napadima Iranu, ocenjujući da bi nova eskalacija mogla da uništi pregovore između Vašingtona i Teherana.

Tramp je otvoreno rekao da "nije srećan" zbog novih udara, ali i da veruje da oni neće srušiti potencijalni dogovor sa Iranom. Istovremeno je pokušao da pokaže da Vašington i dalje kontroliše situaciju, poručivši da "on donosi odluke, a ne Netanjahu".

Međutim, upravo tu leži najveći problem.

I Amerika, i Izrael, i Iran trenutno pokušavaju da pokažu snagu, ali niko zapravo nema punu kontrolu nad svim akterima uključenim u sukob. Hezbolah, Huti i druge proiranske grupe imaju sopstvene interese i često deluju autonomno, što dodatno povećava rizik od nekontrolisane eskalacije.

Šta sada može da se dogodi?

Najvažnije pitanje u ovom trenutku jeste da li će sukob ostati ograničen na povremene razmene udara ili će prerasti u otvoreni regionalni rat.

Za sada nijedna strana ne pokazuje spremnost na potpuno povlačenje. Iran želi da pokaže da može direktno da gađa Izrael i destabilizuje region preko svojih saveznika. Izrael pokušava da zadrži vojnu dominaciju i spreči jačanje Hezbolaha i drugih proiranskih grupa. Amerika istovremeno pokušava da balansira između podrške Izraelu i sprečavanja šireg rata koji bi mogao da ugrozi čitav region i globalnu ekonomiju.

Narednih 48 do 72 sata mnogo toga će pokazati, posebno posle sastanaka izraelskog bezbednosnog kabineta i eventualnih novih iranskih odgovora.

U ovom trenutku deluje da je najrealniji scenario nastavak ograničenih udara - raketnih napada, vazdušnih akcija i sukoba preko saveznika poput Hezbolaha i Huta, ali bez direktnog ulaska u totalni rat. 

Ako bi neki od narednih napada izazvao veliki broj civilnih žrtava ili pogodio ključnu infrastrukturu, politički pritisak u Teheranu i Tel Avivu mogao bi da postane prevelik za bilo kakvu deeskalaciju. Tada bi sukob vrlo lako mogao da se proširi daleko van granica Izraela i Irana.

Poseban problem je što više ne postoji samo jedan front. Gaza, Liban, Jemen, Sirija, Irak i Crveno more sada su deo iste bezbednosne krize. Zbog toga čak i relativno mali incident danas nosi mnogo veći rizik nego ranije.

Narednih nekoliko dana mogli bi da budu ključni za dalji razvoj situacije. Za sada svi pokušavaju da izbegnu veliki rat, ali istovremeno niko ne želi da pokaže slabost. A upravo su takve situacije kroz istoriju često bile uvod u mnogo ozbiljnije sukobe.

Haos na Bliskom istoku odmah podigao cenu nafte: Brent skočio skoro pet odsto

Iran pokrenuo operaciju "Pobeda": Gađane izraelske vojne baze, stiže nova pretnja Teherana