Tokom proteklih 10 godina, za 80 odsto ubistava novinara širom sveta niko nije odgovarao.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima koji se obeležava 2. novembra, visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozef Borelj i potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova poručili su da se mora stati na kraj nekažnjivosti za zločine protiv novinara.
Tokom proteklih 10 godina, za 80 odsto ubistava novinara širom sveta niko nije odgovarao.
Borelj i Jurova naglašavaju da su novinari oči i uši iz zona sukoba i dovode svoje živote u opasnost da bi informisali šta se dešava na terenu.
„U Ukrajini je nekoliko novinara i medijskih radnika ubijeno ili povređeno, ponekad namerno gađani. Namerno usmeravanje napada na novinare, kao i na civile, predstavlja ratni zločin“, istakli su oni.
Prema rečima Borelja i Jurove, ratne zone nisu jedina mesta gde su novinari napadnuti. Širom sveta, novinari se suočavaju sa sve većim pretnjama u svom radu, žrtve su zločina iz mržnje, uznemiravani su na internetu, na meti su špijunskih softvera, pa čak i ubijeni.
I unutar Evropske unije, kažu oni, novinari se mogu suočiti sa teškim uslovima. EU beleži sve veći broj fizičkih, pravnih i onlajn pretnji i napada na novinare i druge medijske profesionalce tokom proteklih godina, i to je, kaže Komisija, zabrinjavajući trend koji se odražava u Izveštajima Komisije o vladavini prava u EU.
“Od država članica se očekuje primena Preporuke Komisije o bezbednosti novinara usvojene 2021. godine. Očekuje se da će ove standarde usvojiti i zemlje kandidati i one u njihovom susedstvu“, prepočuju Borelj i Jurova.
Dvoje visokih zvaničnika Unije su najavili da će u decembru pozvati zaštitnike ljudskih prava, civilno društvo i nevladine organizacije iz celog sveta na Forum za ljudska prava posvećen nekažnjivosti i kako do odgovornosti i pravde.
"Ovo će biti važna prilika da zajedno razgovaramo o efikasnijim strategijama za jačanje odgovornosti i pravde", kažu oni.
Preporuka Evropske komisije o zaštiti, bezbednosti i osnaživanju novinara je usvojena 16. septembra 2021. godine, a dopunjena 16. septembra ove godine evropskom uredbom o slobodi medija.
Cilj ovih dokumenata je da ojačaju slobodu medija i medijski pluralizam u EU i kandidatima za članstvo i da obezbede bezbednije uslove rada za sve medijske profesionalce, bez straha i zastrašivanja, bilo onlajn ili van mreže.
Njima su utvrđene konkretne akcije koje države članice treba da preduzmu, sa posebnom pažnjom na novinarke. Internet pretnje su u porastu širom EU, a posebno su ugrožene novinarke i novinarke koje pripadaju manjinama.
Ova situacija je posebno zabrinjavajuća kada političari ili moćne javne ličnosti iniciraju ovakve napade. Evropska uredba o slobodi medija uključuje, između ostalog, mere zaštite od političkog mešanja u uređivačke odluke i od nadzora nad novinarima.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.