Stiže li klimatski haos i u Srbiju? Meteorlog Todorović otkrio šta nas očekuje u narednom periodu

Prema najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije, 2026. godina biće među četiri najtoplije u istoriji merenja, dok se zbog snažnog fenomena El Ninjo očekuje povećanje rizika od ekstremnih vrućina, suša i obilnih padavina tokom naredne godine. U Antaliji je počela konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP31, na kojoj svetski lideri razgovaraju o smanjenju emisija i finansiranju borbe protiv klimatskih promena.

Meteorolog Nedeljko Todorović ocenjuje da blagi porast temperature u poslednjih 40 godina nije suštinska promena klime i da je sličan periodima iz prve polovine 20. veka. On smatra da se ugljen-dioksid pogrešno optužuje za zagrevanje i da El Niño nema uticaja na naše područje.

Posle prolećnih 25 stepeni stiže ledeni talas: Meteorolozi otkrili kada se očekuje naglo zahlađenje

Oluja Čarls pogodila Portugal: Otkazano više od 200 letova, zatvorene škole i stotine prodavnica

Temperaturni trendovi i istorijski kontekst

Todorović podseća da se podaci o najtoplijim godinama odnose na instrumentalna merenja.

"Postoje periodi sa nekim malo hladnijim, pa na malo toplijim vremenima. Ali činjenica je da poslednjih 40-ak godina stvarno postoji, na globalnom nivou, blagi porast temperature", kaže on za Euronews Srbija.

Taj porast je, prema njegovim rečima, približno jednak onome iz prve polovine prošlog veka, dok je sredinom veka bila temperaturna udolina.

"Svaki region sveta ima neku svoju specifičnost", ističe Todorović.

Ekstremi su u poslednjih 40 godina nešto viši u Evropi, a niži u Americi u poređenju sa prvom polovinom 20. veka. On govori o periodičnosti od 60 do 80 godina i naglašava da se radi o promenama vremenskih, a ne klimatskih obrazaca.

"Vreme je ono što nam se događa sada. Kad se posmatra na dugi niz godina ili decenija, to je karakteristika klime", kaže Todorović.

Uloga ugljen-dioksida i El Ninja

Todorović smatra da je borba protiv klimatskih promena smanjenjem ugljen-dioksida nepojmljiva.

"Ne možete da se borite protiv sile, velesile ili svetske kosmičke sile nekim ljudskim metodama, a naročito ne sa ugljen-dioksidom", kaže on.

Prema njegovom mišljenju, ugljen-dioksid nije značajan faktor: vodena para čini oko 96 odsto gasova sa efektom staklene bašte, a ugljen-dioksid oko jedan odsto, uz mnogo veću sposobnost apsorpcije.

"Ugljen-dioksid u principu nije štetan gas. U ovim prirodnim koncentracijama on je koristan. Ne bi bilo života na Zemlji da nema ugljen-dioksida", navodi Todorović, podsećajući da se biljke njime hrane i proizvode biljnu masu.

El Ninjo opisuje kao regionalni fenomen u južnom Pacifiku, toplu fazu morske struje u površinskom sloju.

"Generalno, on nema kod nas ama baš nikakvog uticaja", ističe meteorolog.

Pažnja koja mu se posvećuje deo je, prema njegovim rečima, šire priče o klimatskim promenama.

Na naše područje najveći uticaj ima severni Atlantik kao izvorište ciklona koji donose oblake, padavine i promene temperature.

"Sve nam to dolazi sa Atlantika, bolje rečeno, severnog Atlantika", kaže on.

Vremenski obrasci, padavine i vodni resursi

Todorović ocenjuje da naši vremenski obrasci nisu suštinski promenjeni.

"Naše područje je unazad nekoliko stotina godina, a prema rekonstrukcijama i nekoliko hiljada, imalo stalne obrasce: letnju vrućinu prekidanu pljuskovima, zatim mirniji period sa dugotrajnim kišama", kaže on.

Mali porast temperature ne znači promenu klime dok se ne promene obrasci kretanja vazdušnih masa.

Dnevni rekordi visokih temperatura u Beogradu u 40 do 45 odsto slučajeva i dalje stoje iz prve polovine prošlog veka. Analiza padavina za 135 godina ne pokazuje statistički značajnu promenu režima.

"Ti ekstremi su samo izolovani slučaji", kaže on.

Podseća da su sredinom prošlog veka, kada je temperatura blago opala, u medijima i među nekim stručnjacima govorili o dolasku ledenog doba, a kada je 1980-ih krenula naviše, fokus se prebacio na globalno zagrevanje zbog ljudskih aktivnosti.

Nizak vodostaj Dunava posledica je i prošlogodišnje suše, uz manjak padavina na godišnjem nivou. Za obnovu velikih reka potrebne su značajnije količine kiše u izvorišnim delovima.

"Svaka kap je značajna", kaže Todorović.

Manje reke će osetiti trenutne padavine, ali ne prete izlivanja. Kiše su posebno važne za poljoprivredu i vlagu u zemljištu.

Statistički datum prvih snežnih padavina u Srbiji (24. novembar za Beograd) nije se promenio 100 godina. Narednih 15 do 20 dana nema izgleda za snežne padavine u nižim predelima.

Srbiju čeka vremenski rolerkoster: Narednih dana osetno toplije uz olujni vetar, za vikend hladni obrt

Petak 13. donosi veliki preokret: Meteorolog Ristić upozorava na nagli preokret, stiže nam "polarni udar"