Svi smo u problemu: Zbog klime na pirinač ćemo moći i da zaboravimo

Pirinač je žitarica koja ide u mnoga jela. Neophodna je u sarmi i đuveču, od njega se pravi čuveni rižoto, a može da se koristi i za pravljenje poslastice sa mlekom.

Toliko smo navikli  da ga uvek koristimo, a da li znate da je pirinač ozbiljno ugrožen klimatskim promenama?

Uzgaja se u toploj i vlažnoj klimi i postoji čak 8000 vrsta širom sveta. U Srbiji, svaka osoba, godišnje pojede oko 900 grama, u Bosni i Hercegovini skoro 3,5 kilograma. 

Klimatske promene dovele su do toga da ponuda pirinča uveliko zaostaje za potražnjom.

"Glavni problem su padavine. Nekoliko godina smo imali poplave koje su sprečavale farmere da na vreme sakupe žetvu. A posle toga i sušu, koja šteti pirinču pre sezone žetve", kaže farmer Atači Phujang.

Sve to je uticalo i na cenu pirinča, koja je u pojedninim zemlja porasla za čak 100% u odnosu na 2020. godinu. 

Taj porast najviše utiče na siromašnije regione kao što je Afrika, zajedno sa delovima jugoistočne Azije i Bliskog istoka.

Takođe postoji zabrinutost da bi El Ninjo, odnosno kretanje toplih voda prema Južnoj Americi, moglo da znači dalju sušu u Aziji, koja je najveći proizvođač pirinča.

"El Ninjo u suštini znači manje kiše u jugoistočnoj Aziji, a najviše bi uticao na Indoneziju, Filipine, Tajland i Indiju. Ako dođe El Ninjo i voda zapravo bude manje dostupna, to bi moglo da dovede i do manje proizvodnje", kaže Ravisak Vanichjakvong ispred Udruženja izvoznika tajlandskog pirinča.

U poslednjih 20 godina, zabeležena je najveća nestašica pirinča u svetu. 

Ipak, nade se polažu u nove metode - naučnici rade na tome da se napravi genetski modifikovan  pirinač i na taj način spreči nestanak žitarice, koja je glavni izvor hrane za više od 3,5 milijardi ljudi širom sveta.