Zemlja će goreti: Klimatolozi upozoravaju na novi talas nezapamćenih vrućina

Nedavno je temperatura u iranskom gradu Dehloranu porasla na 52,1 °C, što je najviša temperatura vazduha zabeležena na planeti od početka 2026. godine. 

Rekordi se neprestano obaraju, a Svetska meteorološka organizacija upozorava da će se veliki deo svetskog stanovništva suočiti sa ekstremnim temperaturama tokom ostatka leta.

Jako nevreme zahvatilo Prijepolje: Obilna kiša otežavala saobraćaj, mestimično padao sitan grad

Alarm u evropskoj zemlji: Suša i vrućine izazvale nestašicu vode

Grad Dehloran u iranskoj pokrajini Ilam sada je postao epicentar ekstremnih vrućina. Lokalna meteorološka stanica je 13. jula 2026. godine izmerila temperaturu od 52,1 °C. Prethodni rekord održao se nešto duže od jednog dana.

Ipak, temperatura od 52,1 °C nije apsolutni istorijski maksimum u Iranu. Bilo je i više – 2017. godine u gradu Ahvaz izmereno je čak 53,7 °C. Međutim, sve češća pojava ovako ekstremnih temperatura u istom regionu izaziva zabrinutost klimatologa.

A Dehloran nije jedino žarište u zemlji. Čak osam iranskih gradova našlo se na listi deset najtoplijih mesta na planeti. Bostan, Ahvaz, Safijabad i drugi – svi oni su tokom ovih julskih dana premašili granicu od 50 °C.

U iščekivanju super El Ninja

Toplotni talas u Iranu nije samo lokalna anomalija, već deo globalnog trenda. Svi se sećamo kako je zapadna Evropa nedavno trpela velike vrućine. Jun 2026. godine bio je najtopliji jun ikada zabeležen u tom regionu, dok je na globalnom nivou zauzeo drugo mesto, odmah iza juna 2024. godine.

Temperaturne anomalije zahvatile su i okeane: prosečna temperatura površine mora širom sveta u junu je dostigla 20,98 °C, što je novi rekord za taj period godine. Prethodni maksimum zabeležen je 2024. godine, kada je iznosio 20,89 °C.

Rekordna temperatura Jadranskog mora u junu: Vrelo je kao da je avgust i još će biti toplije

Svetski okean predstavlja ogroman prirodni rezervoar toplote. Što je topliji, to manje efikasno ublažava temperaturne oscilacije – „klimatski regulator planete“ sve teže obavlja svoju ulogu. Morska voda, koja apsorbuje oko 90 odsto viška toplote nastale usled efekta staklene bašte, nastavlja da se zagreva, a ta energija se zatim oslobađa u atmosferu, pojačavajući ekstremne vremenske pojave – tornada, obilne padavine, uragane i suše.

Glavni faktor koji bi u narednom periodu mogao dodatno da utiče na rast temperatura jeste El Ninjo – klimatski fenomen tokom kojeg se površinske vode u tropskom delu Tihog okeana zagrevaju iznad proseka. Ova pojava pojačava prenos toplote iz okeana u atmosferu, menja kretanje vazdušnih masa i može da doprinese pojavi toplotnih talasa širom sveta.

Prema prognozama vodećih klimatskih centara, El Ninjo bi od jula do septembra mogao da uđe u snažniju fazu i preraste u takozvani super El Ninjo. To bi moglo dodatno da poveća rizik od ekstremnih vremenskih prilika, uključujući nove temperaturne rekorde.

Stručnjaci očekuju da bi u narednim mesecima širom sveta mogli biti oboreni brojni temperaturni rekordi. Podsetimo, najviša zvanično izmerena temperatura na Zemlji iznosi 56,7 °C, a zabeležena je 1913. godine u Dolini smrti u Sjedinjenim Američkim Državama.

Suše napravile najveću štetu: UNA proverava koliko Srbiju koštaju klimatske promene

Ekstremne vrućine menjaju navike turista: UNA pita - da li ćemo tokom pika letnje sezone bežati sa Mediterana?