Bolna ispovest Sande Rašković Ivić o životu nakon gubitka sina i supruga: "To ću se pitati do kraja života"

Psihijatar i nekadašnja političarka Sanda Rašković Ivić gostovala je u emisiji "Una intervju" kod Anete Ivanović, gde je u emotivnoj i iskrenoj ispovesti govorila o životu koji je oblikovan ljubavlju, gubicima i snažnim životnim lekcijama koje su je oblikovale u ženu kakva je danas.

Kada se njen suprug Aleksandar razboleo, Sanda ga je negovala kod kuće zajedno sa sinom Jovanom. Otvoreno je govorila o tome, a sada otkriva zbog čega joj je bilo važno da sin bude tu sa njom.

"Bilo mi je važno jer sam ja želela da brinem o svom suprugu jer sam ga volela i smatrala sam da je ta briga oko njega, u stvari, najveći stepen intimnosti sa bićem koje volite... Meni to zaista nije bilo teško, ni menjanje pelena, ni pranje, ni briga... Nije mi bilo teško", počela je Sanda priču o gubitku supruga.

Svetozar Cvetković prošle godine ostao bez najvažnije osobe: "Imam utisak da smo svaki dan u kontaktu"

Ta izvesnost da će onaj koga voli i kojoj je posebno blizak da ode, bila joj je jako bolna.

"Ta izvesnost je jako teška i užasno bolna, međutim, upravo brigom oko njega imate mogućnost i šansu da pokažete tu ljubav i da je negde zadržite."

Ljubav ne zna za smrt, volimo ga i nakon što ga nema...

U razgovoru sa Anetom, pokušala je da objasni da li je prebolela muževljevu smrt.

"Mene je neko pitao nešto u vezi sa mojim mužem i ja sam rekla 'Ja sam srećno udata žena, samo moj muž nije tu, ja ga ne vidim... ali on je tu, u mojoj je duši, on je prisutan i taj negde svet glasa i svet dodira sam zamenila svetom sećanja i osećanja...' Šta to znači preboleti? Ljubav ne zna za smrt, volimo ga i nakon što ga nema i nakon što je 10.000 kilometara daleko. Ljubav je stvarno magična, kao iz sna. U snu imate bezvremenost, imate večnost, svemoć, to sve imate i kod ljubavi."

Život Radoša Bajića promenila porodična tragedija: Preminula je mlada, otac je hteo da se ubije

Zahvalna sam što je moj Jovan bio tu...

Kada joj je preminuo suprug mislila je da je to nešto najgore što ju je zadesilo...

"Gore od smrti supruga, od smrti oca, smrti majke, je svakako smrt detata. Ja sam citirajući Rilkea rekla da 'Čovek u sebi nosi svoju smrt, ali niko ne nosi smrt svog detata u sebi.'... Kad se dogodi, to bude strašno. To je takav bol koji je neopisiv, to je u pravom smislu te reči - neprebol. Tu imate sve one faze neverice, besa, tuge, i na kraju mirenje s tim da nije više tu u smislu zagrljaja, u smislu glasa... U tu uključite zahvalnost da je bio tu - ja sam zahvalna što je moj Jovan bio tu. On je zaista osvetlio moj život i ne znam kako bi to bilo prazno i kako bi mi bilo tužno da ga nikad nisam imala", priznaje Sanda, pa otkriva kakav je njen sin Jovan bio:

Čista ljubav...

"Jovan je bio jedna vedra, dobra duša, kao da nije bio s ovoga sveta, njegova duša je bila baš porcelanska, jako osetljiva... Bio je vrlo radostan, unosio je radost u kuću. Sad kad ga gledam vidim prestravljenost i radost - prestravljenost od života i radost upravo tom života. On je bio čista ljubav", priča Sanda.

Tuđi bol ljude plaši...

Ovom prilikom poslala je i jasnu poruku svima koji su prošli kroz slične životne nedaće i osetili neopisivu bol.

Poslednji intervju Saše Popovića za UNU: Ogolio dušu, a evo kada mu je Vanga predviđala smrt

Priznaje i da joj se dešavalo da joj se mnogi prijatelji nisu javljali u vreme najveće tuge, ali razumela ih je.

"Bol je nešto što je neprihvatljivo, pogotovo u našem modernom društvu... Nešto što smeta, što zagađuje neko okruženje koje svima imamo kada smo jedni sa drugima, ta jedna tiranija mladosti i te pseudosreće je svuda prisutna i o bolu se nekako ne govori. Tuđi bol ljude plaši. Kad sretnete nekog na ulici ko je izgubio nekog milog i dragog, vi vidite da je taj čovek skrhan i on kao da emituje neko toksično osećanje i ljudi beže - dešavalo mi se to. Dešavalo se i da mi se prijatelji neki ne jave neko vreme, ali ja sam ih razumela. Nisam se ni naljutila, oni su se javili kasnije, kad su nekako sazreli da mogu i našli snage."

"Ubistvo alfa mužjaka i ubistvo porodice": Mirjana Bobić Mojsilović novom izjavom šokirala javnost Srbije

U momentu kada pomislite da nema izlaza, tad je moguće da presudite sebi...

"Što se tiče tog bola, njega je teško razumeti ako ga niste sami iskusili. Ono što predstavlja komplikaciju, jeste utisak da vas jako boli, a da vam se sva vrata zatvaraju. Da nikog nema da vam bude tu pri ruci, ni prijatelja, ni roditelja, da nema ničega. Da nešto što ste planirali, se izjalovi. E u tom momentu kada pomislite da nema izlaza, tad je moguće da presudite sebi, a možda da ste izdržali još samo malo, da ste se projektovali u neku budućnost sa smislom, a uvek ima - to se ne bi dogodilo."

Šta se desilo sa stanom Dragana Nikolića i Milene Dravić na Vračaru: Komšije otkrile istinu

Priznaje da se pitala "Zašto se ovo meni dogodilo?".

"Kako nisam, pitam se svaki dan. Ljutila sam se i na sebe, ljutila sam se i na Boga, ljutila sam se i na Jovana, ali sam se pomirila... i sa Bogom, i sa Jovanom i sa sobom, ali se pitam, i verovatno ću se pitati do kraja života, mislim da to nije ništa patološko."

Na groblje često odlazi

"Volim da odlazim na groblje, iako je moja pokojna svekrva rekla 'Ako su mrtvi negde, nisu tamo', ali taj mir koji groblje donosi, klupa na koju sednem, gledam u Jovanovu sliku, u imena mog supruga i Jovana, tako, pričam s njima u sebi. Nekad se sećam nekih smešnih anegdota, pa se sama sa sobom smejem... Neko bi rekao 'Vidi ova, psihijatar, treba je odvesti u Lazu'... ali tad, u tim sećanjima, oni su tu, pored mene, i ja sam nekako mirna", zaključila je Sanda Rašković Ivić u iskrenom razgovoru sa Anetom Ivanović u emisiji "Una intervju".

Intervju sa Sandom Rašković Ivić u celosti možete pogledati u videu u nastavku teksta.

Nikolija će naslediti milione: Vesna Zmijanac prvi put otkrila šta sve ima od nekretnina